ЧВРСТ БЕДЕМ: Како ће Српска спријечити НАТО да на силу одржи „отровне“ вјежбе у Бањалуци
(Вјежбе НАТО-а) Фото: РТРС, АП
Република Српска може да спријечи одржавање НАТО вежби са осиромашеним уранијумом на Мањачи једино ако се постигне политички консензус и ако представници Републике Српске у институцијама БиХ онемогуће намере Сјеверноатлантске алијансе. Могу ли се војне вјежбе планирати и одржавати у тајности, поготово војне вјежбе страног војног савеза на територији државе која том војном савезу не припада?
У нормалним околностима одговор је свакако не, али Босна и Херцеговина већ одавно не функционише као држава у нормалним околностима, те би одговор на ово питање када је та држава у питању, противно сваком демократском принципу и здравом разуму, могао да буде потврдан.
Војне вјежбе НАТО-а, планиране испод жита, требало би да се у БиХ одрже у двије фазе — у првој, која би требало да почне овог фебруара, планирана је теоријска обука припадника ОС БиХ.
У другој фази, наредне године, на планини Мањачи, у близини Бањалуке, борбени авиони би требало да изведу вјежбу гађања. Ескадрила од десет америчких и литванских авиона типа А10, који су наоружани противтенковским топом „Вулкан“, требало би да тој легендарној српској планини испаљују муницију са осиромашеним уранијумом.
Ова вијест, коју је пренио портал „Дневник“, чији новинари тврде да посједују службена документа Министарства одбране БиХ, узнемирила је јавност у Републици Српској.
Истовремено, предсједник Милорад Додик категорички тврди да институције Републике Српске неће дозволити одржавање такве вјежбе на територији Републике Српске. Додик је послао писмо српском представнику у Предсједништву БиХ у коме каже да је одржавање вјежбе НАТО-а на територији Републике Српске, у којима ће се користити осиромашени уранијум, неприхватљиво.
Иванић је одговорио да таква војна вјежба не може да буде одржана јер о њој није расправљало Предсједништво БиХ.
Став да НАТО вјежба са осиромашеним уранијумом не може бити одржана на територији Републике Српске, Додик је поновио и у изјави Спутњику:
„Мој став је да та вјежба апсолутно не долази у обзир на простору Републике Српске и да ми нећемо дати своју сагласност. Неко ће рећи: ’Неће вас нико ни питати‘. Нека пробају да је спроведу, па ће видјети да неће моћи“.
Како институције Републике Српске могу да спријече одржавање војне вјежбе НАТО-а на својој територији?
Преко својих представника у органима БиХ, одговара декан бањалучког Факултета безбејдносних наука Предраг Ћеранић. Ту су српски представник у Предсједништву и неколико министара у Савету министара БиХ, каже он.
„Без обзира на различиту политичку припадност, када је ријеч о овако крупном питању које се тиче Републике Српске, очекивано је да ту буде јасан и неподјељен став. Односно, да се НАТО вјежбе неће дозволити, нарочито када се има у виду аспект да је то вјежба у којој ће бити коришћен осиромашени уранијум, за који је познато колико је зла нанио и становништву у Републици Српској и у Србији. То су, дакле, те легалне институције преко којих Република Српска треба да реагује и, колико видим, г. Иванић се већ изјаснио у том смислу“, каже Ћеранић.
Став предсејдника Српске подржали су и појединци и удружења грађана, додаје Ћеранић.
„Сама помисао, сама идеја да се таква вјежба, са том муницијом одржи у Републици Српској, и то надомак Бањалуке, вријеђа достојанство и буди незарасле ране које је проузроковала НАТО интервенција према српском корпусу“, сматра он.
Поред српских представника у институцијама БиХ и институција Републике Српске, ни јавност Српске неће спавати када је у питању НАТО вјежба, каже Ћеранић, а не треба искључити ни спонтане реакције грађана.
„Спонтана реаговања грађана ни у ком случају не треба искључити, тешко је то предвидјети, али се свакако може очекивати одређена реакција удружења грађана, породица погинулих, ратних ветерана, несталих и тако даље“, каже Ћеранић.
Република Српска не може да забрани одржавање вјежби, каже Радомир Нешковић са бањалучког Факултета политичких наука, међутим и вјежбе морају да буду, како каже, јавне и не смију да буду опасне по живот људи.
„Онај ко одржава вјежбе мора обавијестити јавност и становништво да су вјежбе безазлене, шта им је циљ и да нико од њих нема штету. Овде је курцшлус настао у недостатку информација. Република Српска може да реагује ако би вјежбе угрожавале живот људи, ако би се користила штетна војна средства“, каже он.
Према Нешковићевом мишљењу, сада је на потезу НАТО. Тај војни савез требало би да обавијести јавност хоће ли вјежбе бити одржане, који је разлог њиховог одржавања и да саопшти јесу ли вјежбе опасне за становништво или не.
НАТО бомбардовање, чије се посљедице још осећају, али и склоност Алијансе да доноси политичке квалификације када су у питању одређени процеси у БиХ, као што је књижење војне имовине, само су неки од разлога да се буде против НАТО вјежби на Мањачи, каже шеф посланичке групе Додиковог СНСД у Представничком дому БиХ.
Свој став о НАТО, према његовим ријечима, легитимни политички представници грађана Републике Српске изразили су кроз Резолуцију о војној неутралности усвојеној у Народној скупштини Републике Српске. Та резолуција, како каже, врло прецизно дефинише понашање представника Српске у заједничким институцијама.
„Оно што можемо урадити јесте да будемо базично оријентисани према институцијама Републике Српске, оно што можемо користити и што морамо поштовати јесу акти институција Српске. Један од таквих аката је резолуција Народне скупштине о војној неутралности и обавези да се та резолуција поштује, тако да постоји оквир да се од представника Савеза за промјене, који партиципирају у Министарству одбране, Оружаним снагама БиХ и неким другим телима, тражи да онемогуће такву организацију вјежбе у Бањалуци“, каже Кошарац.
Ако је тачно да су представници Савеза за промјене, коалиције српских странака која је у опозицији према власти у Републици Српској, али партиципира у власти на нивоу БиХ, учествовали на састанцима око организовања вјежбе, то је противно политичкој вољи која је изражена кроз акте усвојене у Народној скупштини Српске, сматра Кошарац.
„Веома је важно, без обзира на различите политичке ставове, без обзира на различите политичке моделе које практикујемо, да по овом питању постоји јединствен политички став из Републике Српске и да се на темељу тог става, афирмише став да се не дозволи таква врста вјежбе у Српској“, закључује Кошарац.
Тајновитост којим су обавијени планови око одржавања НАТО вјежби, али и сама намјера да се у њеним оквирима користи муниција са осиромашеним уранијумом не иде у прилог имиџу НАТО.
Зашто тајно планирање, ако се све остале НАТО вјежбе најављују унапријед, чему осиромашени уранијум када је позната судбина становника насеља Хаџићи који су том муницијом бомбардовани током рата у БиХ.
Гробље у Братунцу, гдје се српско становништво Хаџића, њих 6391, иселило после потписивања Дејтонског споразума пуно је гробова оних који су умрли од посљедица дејства осиромашеног уранијума, каже Ћеранић.
Ако НАТО покуша да вјежбе одржи на силу, без сагласности институција Републике Српске, то може да значи само једно. Да НАТО своју улогу у БиХ више не схвата онако како је записано у Дејтонском споразуму. НАТО је тим споразумом преузео на себе улогу мировних снага, а ако ове вјежбе буду одржане, он ће се оголити као окупаторска сила, ако не на цијелој територији БиХ, оно барем у Републици Српској.
