ЦВИЈАНОВИЋ: Суштина реформских закона – растерећење привреде

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да је суштина доношења реформских закона растерећење привреде смањењем стопа доприноса, гдје би том сектору остало 53 милиона КМ.

Цвијановићева је подсјетила да је Влада Српске у недјељу утврдила 13 реформских закона који се односе на привреду, здравство и фискализацију.

„Подијелили смо наше реформе у три сета. Ово је први сет веома значајних закона који су на фону увођења фискалне дисциплине, веће одговорности, бољег понашања, растерећења привреде, те увођења реда у здравствени сектор“, рекла је Цвијановићева за РТРС.

Она је истакла да је много ствари формулисано у првом сету реформског пакета.

„Покушали смо да то све урадимо са социјалним партнерима, али нисмо у свему постигли потпуну сагласност. Али добро је што смо ушли у ову причу – прво што треба да радимо ствари које су квалитетне за нас и да покушамо растеретити привреди, односно да смањимо одређена давања, а да истовремено захтијевамо већи обухват оних који ће бити укључени у та давања“, додала је Цвијановићева за РТРС.

Она је нагласила да ће по основу стопе смањења доприноса привреди остати 53 милиона КМ.

„Све ово не значи никаква умањења права и Фонд здравственог осигурања Републике Српске неће остати без прихода. Ово сада што припремамо се третира као пакет са неким другим стварима, видјели сте ми смо покренули иницијативе према органима БиХ за повећање ПДВ-а, увођење додатних акциза на дуван и алкохол, те иницијативу да дође до умањења административних такси на нивоу БиХ“, појаснила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, средства за Фонд здравственог осигурања биће прикупљена по основу повећане стопе ПДВ-а.

„То није ствар која се сад појавила. Ми смо већ раније разговарали и са Владом Федерације БиХ, и они су водили тај процес са нама. Разговарили смо такође и са Савјетом министара БиХ, односно са Управом за индиректно опорезивање.

Дакле, то су ствари којима смо се бавили раније и већ дошли до одређених рјешења. Смањење доприноса ће наступити онда, или истовремено, када дође до повећања ПДВ-а тако да можемо да надомјестимо та средства“, прецизирала је Цвијановићева.

Она је напоменула да се растерећењем пословне заједнице жели побољшати статус радника.

„У фокусу нам је радник, јер желимо да му обезбиједимо сигуран посао. Након овог сета реформи ићи ћемо у опсежан програм борбе против сиве економије, јер се не може толерисати варање система. Систем је тај који треба да обезбиједи плате, пензије, субвенције, треба да реализује бројне пројекте, мора да измири стипендије и све друго.

А како ћете све то да радите ако нико не пријављује раднике, па по том основу ви губите порезе и доприносе. Или пријављујете раднике на неки минималац, а ми сви знамо да је немогуће да радите за минималац на том радном мјесту“, каже Цвијановићева.

Говорећи о реформама у здравственом сектору, Цвијановићева је навела да постоји анализа о стању у здравствеом сектору.

„Имамо анализу колико је вишка радника када је у питању медицински и немедицински кадар. Влада Српске је донијела закључке којима се ограничава ново запошљавање зато што је здравствени систем закрчен, нагомилан, има превише радника и систем трпи посљедице. Не бисмо улазили ни у какве мјере да немамо анализе“, прецизирала је Цвијановићева.

Она је напоменула и да је било сугестија од европских званичника да Српске успори са реформама.

„Они би жељели да буду формирани сви нивои власти у БиХ па да, овај дио претпостављам, неко из Савјета министара БиХ дође и каже шта да радимо. Не мислим да нама било ко треба да говори шта да радимо, поготово ниво власти који није надлежан за та питања.

Сугестије јесте било, из потребе да се уједначе нивои па да неко нема лидерску позицију, а неко да касни. Али све што се дешавало у задњем периоду је било тако. Није било ствари у којима ми нисмо први одреговали, први одрадили, рачунајући да то може да буде чак стимулативно за друге партнере који то нису урадили“, закључила је Цвијановићева.

Тагови: Жељка Цвијановић, Закон, Привреда, Реформе