Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је данас да је постојала геноцидна намјера међународне заједнице која је могла само једном простом одлуком да омогући да 12 беба остану живе.
„Ако неком ускраћујете кисеоник који значи живот, спречавате шансу за живот или да се тај живот развије, онда је иза тога геноцидна намјера“, рекла је Цвијановићева у обраћању у Академији наука Републике Српске поводом обиљежавања 25 година од смрти 12 беба у Клиничком центру усљед недостатка кисеоника.
Она је навела да се овакви трагични догађаји могу осјећати и испричати само кроз умјетност да не би били заборављени.
„Као родитељ и грађанин имам посебан однос према томе. Сасвим друга димензија је шта би та дјеца била данас, како би се развијала кроз живот и шта би значила родитељима. То никада мајке, родитељи и било ко не могу објаснити или пронаћи праву ријеч да искажу осјећаје“, рекла је Цвијановићева.
Цвијановићева је навела да је смрт беба била трагедија не само за породице, већ да се уселила у све домове Српске и никога није оставила нетакнутим у том времену.
Она је рекла да су мајке страдале дјеце поднијеле највећи терет туге, те да је овај простор током рата и послије преживио свашта због великог неразумијевања и испројектованог и исфабрикованог приступа рату.
„Свијет је направио црно-бијелу слику која, нажалост, и данас постоји, иако више није тако изражена као раније. Али, то је упозорење. Морамо бити опрезни да тачно знамо шта треба да радимо у будућности, да послажемо ствари и разумијемо какви процеси у питању“, поручила је Цвијановићева, која је у Академији наука и умјетности Српске уручила повеље достојанства мајкама страдалих беба.
Министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Миленко Савановић оцијенио је да страдање 12 бањалучких беба 1992. године говори о страхотама и размјерама тадашњих сукоба и рата, као и одсуству људске хуманости и потребе да се помогне људима.
„Ово шаље снажну и јасну поруку да се никад никоме не би требало догодити ово што се десило 1992. године са 12 беба које су биле жртве неразумијевања, охолости и снаге тих великих моћника који некада људски живот не уважавају и не поштују“, рекао је Савановић.
Он је додао да у наредном периоду треба сагледавати вриједности живота, те учинити све да никада више не дође до ратних сукоба на овим просторима.
Предсједник Републичке организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Недељко Митровић рекао је да страдање 12 беба не смије да се заборави, нити да се политизује и инструментализује.
Он је данас додијелио повеље захвалности новинарима и медијским кућама, књижевницима који су писали о овој трагедији, затим композиторима, љекарима пилотима, политичарима, умјетницима…
Директор Универзитетско-клиничког центра Српске Владо Ђајић рекао је да ће се побринути да та здравствена установа више никада не остане без кисеоника, лијека или било чега што може сачувати живот грађана.
Секретар Удружења „12 беба“ Жељка Тубић, једна од мајки чија је беба умрла у том периоду, рекла је да је у мају 1992. године свака од мајки била сретна што је добила дијете, иако је почињао рат.
„Мислили смо да ће зло да нестане и да ће побиједити живот, али, нажалост, наступила је туга и бол која не јењава. Не постоје ријечи које могу ту бол описати“, рекла је Тубићева.
На скупу поводом обиљежавања 25 година од смрти 12 беба приказан је документарни филм „Дах живота“, аутора Сњежане Брезо, који је инспирисан страдањем бањалучких беба.
Тагови: Влада Републике Српске, Жељка Цвијановић