ЦВИЈАНОВИЋ: Неки су изгледа гласали за Реформску агенду, а да је нису ни прочитали

Предсједник Владе Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да су премијер Федерације БиХ Фадил Новалић и она иницијативу за повећање акциза упутили у складу са Реформском агендом и обавезама које проистичу из одређених међународних уговора.

„Није на нама да доносимо такве законе. То је нечија друга надлежност и ту сам видјела да се ухватило пуно приче, пуно галаме, како то већ бива код нас. Мени дјелује да су људи који функционишу на нивоу Савјета министара или институција БиХ заправо гласали за ту реформску агенду, а да је уопште нису прочитали, јер откуд таква реакција ако су прочитали, или су прочитали и разумјели, што се од њих и очекивало“, истакла је Цвијановићева.

Оцијенивши да је ту настао проблем, Цвијановићева је додала да је сада ријеч о популистичким или политикантским приступима, умјесто да свако ради свој дио посла.

„Шта ће се даље дешавати није до два ентитетска премијера, ми смо свој дио посла урадили, управо онако како је то диктирала и Реформска агенда и уговори које имамо са ЕБРД-ом и очекујемо да ће до тога и доћи“, рекла је предсједник Владе Републике Српске у интервјуу за агенцију Анадолија, који преносе федерални медији.

Говорећи о очекиваним приходима, она је објаснила ће Република Српска према пројекцијама имати додатних 10 милиона КМ за здравство, а када је у питању путна инфраструктура чак и до 40 милиона.

Цвијановићева је рекла да је логично да производи који нарушавају здравље, дуван, односно цигарете и алкохол, треба да буду оптерећени јер постоји много пацијената и болести које су везане за њихово конзумирање.

Када је у питању путна инфраструктура она очекује да би повећањем акциза Република Српска могла да извршава своје међународне споразуме и уговоре.

„Могли бисмо пуно боље радити и на изградњи и на одржавању путне инфраструктуре, а то би значило и подизање и грађевинске оперативе односно веће могућности за запошљавања, али исто читав сектор услужних дјелатности који би тиме био додатно мобилисан“, изјавила је Цвијановићева.

Према њеним ријечима, неће бити укинуто здравствено осигурање за незапослене на подручју Републике Српске, али ће бити појачан рад контролних органа када је у питању рад на црно.

„Зашто бисмо имали људе који су пријављени на биро само да би користили право на здравствено осигурање, а при томе радили код неког послодавца на црно, добијали плату и за њих се ништа не би уплаћивало“, рекла је Цвијановићева.

Она је најавила да ће у складу са новим законским рјешењима од почетка сљедеће године сви запослени имати идентификационе картице на којима ће се одмах моћи очитати јесу ли пријављени приликом контрола инспекција, што ће обезбиједити лакши рад контролних органа.

Говорећи о новом закону о раду, предсједник Владе Српске је рекла да ће његови детаљи бити познати када социјални партнери буду довољно предано на томе заједно радили.

„До сада није била ситуација да се на томе заједно ради. Синдикат је просто одбијао да се сједне за сто и разговара на ту тему. Послодавци су били спремни и заинтересовани су за то, наша улога као Владе јесте да покушамо поново да доведемо све за сто и да пробамо да изанализирамо постојеће законодавство“, закључила је Цвијановићева.

Она је најавила је да ће ове седмице поново позвати социјалне партнере на састанак, да се анализирају постојећа и да се пробају дефинисати бар обриси рјешења.

Када је у питању механизам координације, Цвијановићева је рекла да је потребно ријешити још само формалности које нису суштинске, већ се односе на чињеницу да је у међувремену ступио на снагу Споразум о стабилизацији и придруживању са ЕУ.

Она је изразила неразумијевање за неслагања одређених политичких партија из ФБиХ када је у питању механизам координације.

„Механизам који смо усвојили и који треба само модификовати у дијелу који се односи на ССП заправо врло вјеродостојно одражава уставну структуру у оквиру БиХ“, рекла је Цвијановићева.

Она је навела да је Реформска агенда компатибилна и да готово у потпуности одражава оно што је зацртано у Економској политици Републике Српске за 2015. годину и оно што ће наћи у Економској политици за 2016. годину.

Цвијановићева је нагласила важност дијела који се односи на јавну управу с обзиром да на то редовно указују социјални партнери.

„Дио који се односи на правосуђе и све оно што треба урадити је такође врло захтјеван. Немате ни један дио, сегмент реформске агенде који не захтијева пуну акцију. Сваки од њих захтијева пуно координисаних акција и пуно одговорности сваког нивоа власти да то све спроведе, јер ако то ради један ниво власти, а не раде остали онда не можете да вреднујете на који начин је реализована реформска агенда“, рекла је Цвијановићева.

За сарадњу са премијером ФБиХ је рекла да је одлична, да су много ствари урадили заједно и да су, што се никада до сада није дешавало, директно анализирали одређена законска рјешења, што је резултирало да ФБиХ од Републике Српске преузима одређена позитивна законска рјешења и обрнуто.

Разлог за необјављивање резултата пописа становништва двије године након пописа, Цвијановићева види у томе што се у БиХ сваком важном питању приступа политикантски и недовољно озбиљно и да у сваком процесу неко покушава некога преварити, ако не на почетку, онда барем на средини или крају процеса.

„Мислим да ту треба приступити рационално и видјети заправо шта су то најбоља рјешења која постоје у другим државама које су сигурно зрелије него што је то БиХ“, закључила је предсједник Владе Српске.

Говорећи о проблему са родитељима дјеце која не похађају редовну наставу у школама због назива језика, јер траже да се дјеци омогући изучавање „босанског језика“, Цвијановићева је рекла да се тај проблем рјешавао и рјешава се.

„Чињеница да имате у Републици Српској најмање 20 школа гдје се изучава национална група предмета већ показује да смо ми ту далеко одмакли у односу на ФБиХ у којој су заиста минорни случајеви да имате остваривање таквих права“, рекла је Цвијановићева.

Она је истакла да је проблем наступио око тога како ће се у јавној исправи или у формалној исправи називати језик, али да бошњачка дјеца у складу са споразумом имају право да изучавају националну групу предмета и то им право није ускраћено.

„Став Републике Српске и Владе јесте да се језик везује за народ, а не за државу“, закључила је Цвијановићева.

Тагови: БиХ, Жељка Цвијановић, Фадил Новалић