Чудесно свето место васкрсава у Републици Српској: Чула се молитва после много векова

Из шуме у Осмацима у Републици Српској пре нешто више од деценије изронили су зидови ранохришћанске цркве високи готово два метра. Импозантна грађевина, у БиХ јединствена, није заштићена, урушавала се. СПЦ ће сада покушати да је спасе. Ових дана у њој се после више векова чула и молитва.

„Нека радост посебна се осећала. И ја сам је осетио док сам служио такву молитву, на таквом месту, крај тих зидина где се вековима молитва узносила, где су се вековима људи молили Богу, то је заиста био један посебан осећај, посебан тренутак“.

Ово нам каже свештеник Мићо Бабић који је, са благословом владике зворничко – тузланског Фотија, молитвом започео посебну мобу на том чудесном месту.

Педесетак војника БиХ православне вероисповести и њихов свештеник дошли су у Осмаке да од корова избаве зидове богомоље изграђене пре петнаест векова.

Војници и свештеници пресложили су камење зидова цркве које се обрушило и од корова очистили терен око грађевине.

„Жеља наше епархије је да заштити, сачува ову ранохришћанску цркву, да убудуће буде доступна за долазак верника, посетилаца, свих које би могао занимати овакав споменик који је реткост на овим просторима“, додаје Бабић.

Црква из 5. или 6. века

Археолошка ископавања на локалитету Црквина започета су 2013. године на иницијативу локалног свештеника Жељка Божића. Слушао је приче мештана о средњовековној цркви, а када је на једном дрвету нашао урезан крст, организовао их је да потраже светињу. Стигли су и стручњаци Музеја Семберије. Откривена је ранохришћанска базилика са гробницом на свод.

Међутим, после две године истраживања археолози су се повукли, а богомоља остала незаштићена.

Историчар из овог краја Горан Поповић, који је написао два научна рада о цркви, каже да је базилика данас у горем стању него када је пронађена. На основу архитектуре, каже, јасно је да је изграђена у 5. или 6. веку.

„Има два слоја градње што је јако занимљиво и види се по техникама. Прво је урађен наос са олтаром и јужни брод у коме је гробница на свод, а касније је дограђена припрата са клупом за седење на западној страни. Дограђен је и јужни брод који је служио као улаз. Дакле, у првобитну цркву се улазило са западне стране, а затим доградњом, са јужне“.

Тајна споменика првим хришћанима

Пронађен је и римски надгробни споменик, стела која је прилично добро сачувана у моменту када је пронађена. „И он је сада је у лошијем стању“, каже овај докторанд Универзитета у Сарајеву чија је тема управо античка прошлост.

„На њему је могуће прочитати да потиче из другог века, професорка Амра Шачић Бећа која се бави латинском епиграфиком сматра да је можда и с краја првог. Донет је са неког оближњег локалитета и уграђен у цркву, што је био веома чест случај у периоду касне антике, када су у недостатку грађевинског материјала коришћени споменици из ранијих епоха“.

На горењем делу споменика приказане су три особе, отац, мајка и дете, а у другој ниши још два мушкарца који су им споменик подигли. Претпоставља се да сахрањени нису били локални становници, већ Италици, да су у данашњу Босну, тадашњу провинцију Далмацију, дошли са Апенинског полуострва.

Црква упућује на римско насеље

Поповић додаје да је, без обзира на пропадање, импозантан степен очуваности богомоље, зидови су на појединим деловима високи чак метар и 90 центиметара. Већини хришћанских базилика сачувани су само темељи, зидови вире највише метар изнад земље. Да би се зидови и под који је потпуно очуван сачували, неопходна је конзервација.
Гробница је пронађена у јужном броду цркве, у њој је било 5 скелетних остатака који су и даље на налазишту. Анализе нису рађене.

„Само присуство гробница на свод сведочи о касној антици или како би у Србији рекли, рановизантијском периоду. Црква није извађена из историјског оквира, на неких сто метара од ње налазе се остаци утврђења, ту је Градина. Са друге стране брда на мање од километар ваздушне линије су остаци добро сачуваног римског пута. Баш добро сачуваног са горњим слојем. Очекујемо да се ради о античком насељу које се ту налазило“.

Поповић додаје да је пут по свему судећи повезивао Сирмијум, данашњу Сремску Митровицу са унутрашњошћу римске провинције Далмације.

Ко почива у гробници

Епархији зворничко – тузланској ово није прва мисија истраживања и заштите историјског блага на њеној територији. Обиман посао урађен је у оближњем манастиру Папраћа који чува посебне везе Срба и Руса. Са једнаком вољом и љубављу покушаће да заштите храм изграђен пре миленијум и по.

„Јако нам је важно да на анализу пошаљемо скелете који су пронађени у гробници, да утврдимо када су ти људи живели. Могуће је да се ради о ранохришћанским мученицима, јер је пракса ране цркве била да се управо на њиховим гробовима подижу храмови. Може се десити да се ради о ктиторима, породици која је подигла храм, свештеницима или високим црквеним великодостојницима који су сахрањени уз тај олтар“, каже отац Мићо Бабић.

Недавно је локалитет обишла комисија општине Осмаци, очекују се машине. Иако је општина сиромашна, схвата значај овог места, приоритет је да се наспе локални пут, да се несметано може доћи до цркве.

Даљи план је конзервација, чији ће план урадити археолози Регионалног музеја у Добоју. Очекује се и активност других институција БиХ које могу да заштите овај вредан споменик.
Иначе, више од 70 темеља ранохришћанских цркава пронађено је до сада у Босни и Херцеговини.