ЋЕРАНИЋ: Бакир се нада да ће БиХ „прогутати“ НАТО и да ће му помоћи да Србију одмакне од Дрине

Британски стручњаци тврде да су Дрина и језеро Газиводе од непроцјењивње веиједности.

Изетбеговићево хвалисање достигнућима намјенске индустрије која производи за извоз, али ради и „за недај боже“, изазвало је оправдане реакције из Српске па је чак и, када је ријеч о Бакировим испадима, иначе ћутљива међународна заједница морала да се огласи и скрене му пажњу да је овог пута претјерао.

Одмах након таламбасања у Ахићима, Изетбеговић је од генералног секретара НАТО, Јенса Столтенберга, добио позив да дође у сједиште Алијансе на „чашицу разговора“, а медијима је наговијештено да након састанка неће бити изјава, тако да ће шира јавност бити ускраћена за информацију да ли је Изетбеговић позван да би био прекорен, или се ради о неком другом поводу за овај позив.

Постоје и дилеме у погледу Бакирових разлога за испаљивање ратничких изјава, који би могли бити у сфери дневнополитичких потреба: Денис Звиздић је најавио да је све ближи одлуци да се не кандидује испред СДА за члана Предсједништва БиХ „због ровитих односа унутар највеће бошњачке политичке странке“; општепознато је да Бакир странку не води ни приближно успјешно као рахметли Алија – проблеми нису само у странци већ су нарушени односи и са коалиционим партнерима те је Савјет министара остао без стабилне већине у Парламенту БиХ; већ данима не јењавају протести ратних ветарана па је и полиција морала да интервенише како би спријечила њихов насилан упад у зграду Скупштине Федерације; рјешење за Изборни закон се не назире.

Укратко, Изетбеговићу „не цвјетају руже“, а показало се да у сличним приликама „окретање воде на национални млин“ може помоћи.

Међутим, Бакирови мотиви би могли бити и стратешке природе.

Све је више информација да је Изетбеговић добио наредбу да затеже и опструише сваки договор са Србима, како би дугорочно одвојио Српску од Србије, и отежао било какво уједињење Срба.

У прилог наведеној могућности говори и да је објављивање деклерације о опстанку српског народа најављено за Сретење, према изјави предсједника Србије Вучића, пролонгирано како би се за овај документ „добила шира међународна подршка а не широка међународна осуда“. Изостанак те подршке види се и из Бакировог односа према договору о границама између Србије и БиХ. Бакирово понашање била је чиста опструкција.

Иначе, на Западу се ништа не ради напамет.

У сфери спољне политике стратегија се трасира деценијама унапријед у познатим тинк танк организацијама као што су Брукинг институт и Ранг корпорација. Тако је у наведеним центрима оцијењено да је „грешка коју треба исправити“ то што је ријека Дрина скоро цијелим током припала Србији а не БиХ. Бакир је добио наредбу да са Вучићем не пристане на договор о граници како би се као рјешење за спор понудила међународна арбитража, која би, наравно, била негативна по Србију и Србе.

Да ли би Бакир посегао за „малим прљавим ратом“ како би отео Дрину од Србије?

Самоходна хаубица, тактичка пушка, вишецјевни бацачи, и шта је све још Бакир набројао у Ахмићима – могли би да буду и у тој функцији.

Британски стручњаци тврде да су Дрина и језеро Газиводе од непроцјењиве вриједности. Газиводе су највећи резервоар питке воде у Европи. Тачи у дипломатским круговима упорно истиче да су Газиводе за будућност Косова важније од свих његових руда.

Хидропотенцијали ријеке Дрине су огромни. Дунав је од великог геополитичког значаја. Све игре око Војводине за циљ имају удаљавање Србије од те стратешки важне ријеке.

Бакировим опструкцијама нема краја. Није отишао на Мостарски сајам гдје је требало да се види с Вучићем и Човићем, јер је са челним људима Исламске заједнице у БиХ имао договорен састанак. Највише ријечи је било о стратешком дјеловању СДА, али се расправљало и о захтјеву Саудијске Арабије да се параџематима одобри статус екстериторијалности (по узору на статус Џамије Краљ Фахт на Мојмилу) и да се вехабизам као интерпретација ислама озваничи у БиХ.

Закључци и одлуке по овом питању за сада нису познати јавности.

Бакиров однос према Србима је сувишно коментарисати. Он никада неће признати реалност у којој је Република Српска. Бакир се нада да ће НАТО успјети да „прогута“ БиХ.

Марини Пендеш, министрици одбране, „са становитог мјеста“  је речено да ће ове године БиХ бити примљена у виши статус, односно, практично стати пред врата Алијансе. Хтјела – не хтјела.

Што се тиче сламања отпора у Српској, по Бакиру, ствари иду добро. У Бањој Луци се не стишавају протести поводом смрти двадесетједногодишњег младића. Чак се у никад реализованом плану разбијања владајуће коалиције виде помаци.

То је једина нада јер су од Савеза за промјене и странци дигли руке.

Бакиров највећи проблем је што су протести у Сарајеву далеко озбиљнији и што осиромашени и изварани грађани немају разумијевања за његову „високу политику“.

Игре око ресурса, тј. вода и имовине ће тек почети.

Србију настоје удаљити и од Дунава. У спору око границе са Хрватском такође се нуди међународна арбитража. Исход сваке „међународне арбитраже“ унапријед знамо. Србију су удаљили од мора, сада је удаљују од вода.