БУДУЋНОСТ СРПСКЕ: Десеткама до најбољег стипендисте у области друштвеник наука

Двадесетдвогодишњи студент Економског факултета у Бањалуци Јелица Растока изјавила је да јој је беспријекорни просјек оцјена од 10 и ове године донио „титулу“ најбољег стипендисте Фонда „Др Милан Јелић“ у области друштвених наука, али да ниједна њена десетка није била „испрошена“ или „исфорсирана“.

Растока је навела да су све те оцјене производ припреме, знања, рада и слично, при чему јој је додатно искуство донио и програм студентске размјене на Бечком универзитету економије /Wirtschaftsuniversität Wien/, који је успјешно завршила.

Она је, с тим у вези, оцијенила да су студенти у иностранству фокусиранији, јер њихове /развијене/ економије и популације могу себи да приуште по 10 радних мјеста за нешто што би код нас обављала једна особа.

„Усудила бих се да кажем да су наши образовни програми можда заосталији, али генерално квалитетнији, ако не рачунамо факултете типа Харвард, Оксфорд, Кембриџ…“, рекла је Растока.

Она је додала да је за сада нереално очекивати да државе попут наше, које су имале бурну историју, парирају Западу по ефикасности социјалне заштите, завода за запошљавање, здравства и слично.

Растока је, ипак, навела да и овдашња економија има неке своје „предности“.

„Ушушкана пудлица из нечије куће /на Западу/ је ситија од пса мјешанца са улице. Међутим, сигурно је да се не би снашла на улици као што би пас луталица успио да опстане. То је, уједно, једно од објашњења зашто смо ми најмање осјетили економску кризу – јер је нама увијек криза“, објашњава Растока.

На питање шта би требало урадити у циљу подизању економске активности у Српској, Растока је за почетак навела да су парадоксалне изјаве о вишку запослених уз константно „кукање“ због велике стопе незапослености.

„Дакле, као што је један мој професор говорио, ми не требамо говорити и потенцирати причу о вишку запослених, већ о мањку посла и активно радити на рјешавању тог проблема“, рекла је Растока.

Она наводи и да је велики проблем и заблуда наших људи и то што говоре да је на Западу све бајно, а тотално игноришу паритет куповне моћи, мислећи да је 1.000 евра у Њемачкој 10 пута више од 100 евра у Српској.

„Треба знати шта у којој држави можете урадити /платити/ са одређеном свотом новца. На примјер, колеге из Јапана /за које се сматра да примају `безобразно` високе плате/ су ми у једном разговору рекли: `Европљани су толико огорчени на наша примања, иако радимо два, три посла и не идемо на годишње одморе, док се они проводе на зимовањима, љетовањима`“, каже Растока.

Она додаје да поновно читање басне „Цврчак и мрав“ може дјеловати мотивишуће на људе.

„Сваки пут када почнете кукати помислите на ту причу и преиспитајте да ли /би/сте били цврчак или мрав. Откако сам уписала факултет, на љетовању сам провела четири дана и то пред упис четврте године факултета. Не кажем да не треба уживати, али поставите рационално своје приоритете, па након одређеног времена направите анализу шта сте уложили, а шта добили“, каже Растока.

Она је истакла да намјерава да допринесе развоју Српске, иако би и даље вољела да се „вани“ усавршава, успоставља пословне везе, „јер себи не можемо да приуштимо изолованост“.

„С обзиром на посљедња дешавања у којима се доводи у питање уставност разних наших националних и државних обиљежја, мислим да је још битније да размишљамо о улагању личног интелектуалног капитала, рада и залагања у нашу земљу“, поручила је Растока и при томе, нагласила, да то говори као особа која и даље није члан политичке партије.

Тагови: Јелица Растока