Служењем парастоса и полагањем цвијећа на Спомен обиљежје у Братунцу, обиљежена је 26. годишњица од егзодуса сарајевских Срба, који су дошли у Братунац и Подриње. Током мартовског егзодуса 1996. године, према процјени Удружења „Сарајевски Срби“, у Братунац се доселило око 10 хиљада лица.
Након потписивања дејтонског мировног споразума почео је егзодус сарајевских Срба из Хаџића, Илијаша, Грбавице, Вогошће. 26 година послије, многима су и даље нерјешена имовинска и егзистенцијална питања.
Око 10.000 сарајевских Срба доселило се у Братунац, многи су пренијели посмртне остатке својих најмилијих.
– Нама је речено да се купимо да кости носимо, да нема мјеста са њима – прича Нада Пушара.
Сарајевски медији, политичари и квазианалитичари годинама оспоравају чињеницу о прогону и егзодусу Срба истичући да су се добровољно одселили и да су могли остати.
– Па то је најлакше објаснити данас, гдје су ти Срби. У Хаџићима је 15 Срба, ако су били мирољубиви гдје су ти Срби данас – каже Видомир Бандука, из Удружења „Сарајевски Срби“.
Проблеми Срба у Федерацији БиХ данас су у вези са очувањем своје имовине. Небојша Бандука из Хаџића 26 година води борбу око доказивања власништва 50 дунума воћњака и 15 дунума шуме.
-Федерација то оспорава, желе да прогласе водозаштитним подручјем моје имање – прича Бандука.
У Братунцу је служен парастос за 185 посмртних остатака пренесених из Сарајева, а синоћ је у Дому културе уприличен програм обиљежавања егзодуса српског народа из наводно мултиетничког града.