У Братунцу се данас обиљежавају 24 године од егзодуса сарајевских Срба, који су након потписивања Дејтонског мировног споразума напустили своје домове.
Након парастоса за погинуле борце са сарајевског ратишта, од којих је 185 пренесено на братуначко гробље, биће прислужене свијеће за покој душа настрадалих и положено цвијеће код спомен-крста.
Око 120.000 Срба напустило је, послије потписивања Дејтонског мировног споразум, одбрањена имања у Илијашу, Вогошћи, Рајловцу, Хаџићима, као и на Илиџи и Грбавици, те дио општина Олово и Пале и иселило се на територију Републике Српске да би живјели слободно, а не под муслиманском контролом као грађани другог реда.
Са њима су изашли и раније протјерани Срби из Сарајева, средње Босне, Коњица, Мостара, који су се били привремено смјестили у овим сарајевским општинама.
Током егзодуса, који је почео у децембру 1995. године, а завршен почетком марта 1996. године, Срби су зарад слободе оставили дједовину и имовину стицану вијековима и одбрањену у 36 офанзива током одбрамбен-отаџбинског рата.
Непрекидне колоне Срба су три мјесеца кроз мећаву напуштале имања, носећи посмртне остатке својих погинулих бораца и нешто покретне имовине.
Јединствен је случај у свјетској историји да су људи исељавајући носили посмртне остатке својих ратника да не остану непријатељу да се над њима иживљава.
Тражили су и прихватали било какав смјештај на простору Републике Српске да би живјели слободни са својим народом, без обзира на материјално стање у којем су се нашли исцрпљени скоро четворогодишњим ратом и остављањем имовине коју су генерације стицале и стварале.