Благојевић: Са чланством БиХ у НАТО, Српска би престала да постоји као државотворни ентитет

ИДЕЈА да се кривични закон Републике Српске промени тако да постане кажњив сваки пренос надлежности РС на ниво БиХ, као и да буде кажњиво ако српски члан у Председништву БиХ гласа за чланство у НАТО без претходне сагласности Народне Скупштине Републике Српске – то су биле моје иницијативе, каже у разговору за Све о Српској Милан Благојевић, професор Уставног права из Бањалуке.

Благојевић наводи да су плод размишљања како да се заустави крађа у БиХ, земљи у којој се “краде и отима искључиво на штету Републике Српске”.

Описујући пут који кажњивост одрицања од надлежности Републике Српске треба да пређе од иницијативе до реализације, Благојевић прво подсећа да је у својству грађанина, 2015. године, ту иницијативу предао Народној скупштини РС, али да “предлог још није преточен у закон и поред  закључка НС РС из новембра 2015. којим је Влада РС обавезана да сачини и поднесе предлог закона о допунама кривичног закона којим би у виду кривичног дела биле заштићене уставне надлежности РС од њиховог неовлашћеног  преношења на БиХ”.

Притисци да то тако остане, како каже Благојевић, долазе од страних фактора и домаћих снага којима то није у интересу.

Као “домаће снаге” он апострофира део политичке и економске елите, а поводом „страних фактора“ каже да иницијатива у суштини осигурава и војну  неутралност.

– Имамо веома важну чињеницу која даје одговор и на питање о судбини Србије, а не само Републике Српске. Када узмете у обзир да 70 одсто експортног дела БДП-а Србије извезено у ЕУ и да српски капиталисти своје богатство стичу и одржавају захваљујући везама, послу и новцу који добијају из ЕУ, није потребна велика памет да се закључи у ком правцу иду размишљања те економске, а преко ње и политичке елите, и тамо и овде: а то је чланство у ЕУ. Али, хтели ми то признати или не, не може се бити чланом ЕУ, а да у свим стратешким питањима не будете де факто и де јуре чланом НАТО. Политика која слепо заговара чланство у ЕУ значи и чланство у НАТО.

Не можете, као што чини Србија, да говорите о уласку у ЕУ као само економском и политичком. То је и војно-безбедносни улазак. ЕУ није искључиво економска и културолошка него и војно-безбедносна организација, па и њена спољна политика није према вани везана само за економска и слична питања, него и за стратешка војно-безбедносно питања. У војно-безбедносним питањима, ЕУ је искључиво везана за НАТО савез.

* Милорад Додик је – поводом Вашингтонског споразума рекао да приближавање Београда и Вашингтона нема везе са причом о НАТО и да је НАТО прича за Српску готова прича. Хоће ли Додик издржати притиске?

– Ако мени лопов дође на врата, моје је право да браним свој дом! Истури се и брани или се повуци и макни. Не кажем то што је на том месту Додик, то бих рекао за свакога на његовом месту. Ствари су ту једноставне. Ако ми је лопов у кући – борићу се и пружићу отпор. Не дам што је моје.

* Колико је неутралност РС везана за такву позицију Србије? И колико су јој у укупним односима потребна законодавна решења? 

– Из медија могу да закључим да дужи низ година постоји координација по питању неутралности и да влада РС прати политику и деловање владе Србије. А наравно да постоји потреба да се РС у континуитету и још одлучније бори против чланства у НАТО пакту, јер то није у њеном интересу. Чланством БиХ у НАТО, Република Српска би се угасила и престала да постоји као државотворни ентитет.

– Овде је уврежено мишљење да о чланству у међународним организацијама, укључујући НАТО, треба да одлучује само власт на нивоу БиХ. То не одговара истини и ономе што пише у Уставу БиХ. Одлуку о томе мора донети Председништво, консензусом – а то значи да БиХ не може постати члан НАТО без гласа члана из Републике Српске. У том погледу, било би добро да се нормама кривичног закона РС пропише да се одлука о чланству не може донети, односно да се чини кривично дело, ако члан Председништва из РС гласа “за”, а да претходно за то није дала сагласност Народна Скупштина Републике Српске. То би могао бити облик заштите Републике Српске од тога да се не уважи њен став ако она остане при ставу да не жели чланство у НАТО савезу.

* Аутор сте тридесет књига, међу којима је и “Технологија охаеризма”. Који је најефикаснији начин да се заустави дводеценијско  развлашћивање РС коме је кумовао ОХР?

– Да, ја посебно наглашавам да треба заштитити надлежности РС које она има према Уставу БиХ. На пример: да уређује облигационе односе, власничко-правне односе, радно-правне односе и бројне друге, што су иначе њене уставне надлежности према Уставу БиХ. То значи да без њене сагласности нико у Парламенту БиХ не би могао да донесе закон којим би уредио односе, на пример, између послодаваца и радника, законом на нивоу БиХ и да тим законом пропише да његовим ступањем на снагу престаје надлежност ентитета.

– Сада не постоји механизам којим би то било заштићено. Ја предлажем управо кривично дело под називом: “Неовлашћено преношење уставних надлежности РС”. Његово биће би гласило: “Ко без овлашћења или противно овлашћењу Народне Скупштине РС пренесе у целини или делимично неку уставну надлежност са РС на било који други ниво власти у БиХ или изван БиХ казниће се затвором од две до 12 година”.

– Оваквим кривичним делом би  унапред и јасно било стављено до знања Савету министара као предлагачу закона на нивоу БиХ, или посланицима у Парламентарној Скупштини БиХ као доносиоцима закона да је то кривично дело – ако пре тога НСРС није донела одлуку да преноси своје надлежности. Та инкриминација је уставом дозвољена и правно перфектна заштита, неопходна да би се заштитиле надлежности РС од њиховог неуставног преношења, што се иначе у континуитету ради 20 година. За то нико није кривично одговарао – јер то није прописано кривичним законом.

* У кривичном законику РС постоји кривично дело “напад на уставни поредак РС”. Шта се њиме штити?

– Он се односи на претњу силом или употребу силе – пушком или топом. Дакле, ту се физичким насиљем хоће да се промени или сруши уставно уређење РС. Али, ја говорим о другом облику криминалитета који до сада није инкриминисан: криминалу белих оковратника, углађених људи у оделима који одузимају РС њене надлежности и на тај начин је обесмишљавају као државотворни ентитет. Последица – нестанак РС, исто као када се то ради пушком и топом.

* Колико је компликована процедура за усвајање потребних измена кривичног закона?

– Није уопште компликована. Јер, законе предлажу Влада, председник, посланик у НСРС или најмање 3000 регистрованих гласача РС. Већину закона, наравно, предлаже Влада РС. Предлог већ постоји и номотехнички гледано, па би га, ако постоји истинска воља, парламент могао усвојити и до краја ове године.