Уочи званичног формирања Мешународног суда за ратне злочине у бившој Југославију у мају 1993. године, америчка агенција ЦИА је припремила принципе за његов рад. У документу, који објављује РТРС, а о којем су прве писале Вечерње новости, у дијелу који се односи на успостављање Хашког суда наводи се да би једнак однос према злочинима у БиХ дјеловао ка сврставања на страну Београда.
То је доказ да су пресуду Радовану Караџићу исписале стране,обавјештајне агенције, а издвојена мишљења поједних судија нису ништа друго до прање савјести, оцјена је правних ауторитета.
Радовану Караџићу али и осталим Србима у Хагу пресуђено је још у фебруару 1993. године, када Хашки трибунал није био ни формиран. Тада је шеф међуагенцијске групе за Балкан Данијел Вагнер у писму шефу ЦИА-е Џејмсу Вулсију сугерисао да би евентуално једнак однос према злочинима у БиХ био у корист српске стране.
– Муслиманске државе би подржале Суд за ратне злочине и објављивање српских злочина. Међутим, сам третман босанских злочина вјероватно би могао превагнути у корист Београда – пише у документу ЦИА-е.
Двадесет и шест година касније резултат тог беспризорног документа је више од 1.000 година робије за Србе и мање од 300 за Бошњаке и Хрвате. Бројке које поништавају смисао хашке правде и постојања тог суда.
– То је вјероватно сада испливало на површину. То је најбоље објављено свједочанство о томе шта је политика Хашког трибунала, то је срамно, жртва је жртва ма чија била – истакао је професор међународног права Радомир Лукић.
Временом све више сличних докумената о уплитању страних влада и обавјештајних служби у хашке процесе поготово Србима допријеће до јавности-увјерен је хашки осуђеник Војислав Шешељ. До тада треба трагати за новим доказима који би омогућили ревизију пресуде Радовану Караџићу.
– Одлуку су донијеле америчке и енглеске службе. Судије уопште не пишу пресуде, пресуде пишу њихови стручњаци који су ангажовани као савјетници при судским вијећима и тек када се напише пресуда пред њих долазио готова – каже предсједник СРС Војислав Шешељ.
Под којим условима је петочлано судско вијеће, осудило Радована Караџића на доживотну робију, да ли је било притиска,утицаја сазнаће се као и за документ ЦИА из 1993. године. А то што су двојица судија са Пиринејског полуострва: шпанац Хозе Рикардо де Прада и португалац Иво Нелсон де Каирес, били за 40 година умјесто доживотне робије није ништа друго до покушај прања савјести, оцјењује професор Радомир Лукић.
– Ово је шлаг на торту за оне који су основали и подржавали рад Трибунала, јер се суђење затвара са два злочинца како они кажу који требају да добију доживотне казне како би били запречени мали народи да се боре за слободу и људи за независност. Тако да је могуће да је то у циљу да се део његове савјести опере – сматра Лукић.
О савјести шпанског дјелиоца правде сазнајемо од колеге с којим је дјелио правду у Суду БиХ од 2005. до 2007. године. Иако је био љубазан и углађен каже наш извор тешко се с њим комуницирало јер није знао енглески али то га није спречавало да Србима потврђује пресуде за ратни злочин.
Тагови: Радован Караџић