БЕОГРАД: Изложба „Подриње, некажњени злочин“
Фото: Срна/РТРС
Српске жртве у Подрињу, које су биле прве жртве џихада и исламског тероризма, заборавили су не само српски медији, него и цјелокупна јавност, рекла је портпаролка Српског сабора Заветници, Милица Ђурђевић.
Ђурђевићева је на отварању изложбе „Подриње, некажњени злочин“, о српским жртвама у Подрињу, изјавила новинарима да су изложбу организовали Заветници у сусрет обиљежавању великог страдања српског народа у Подрињу са циљем да подсјете на жртве српског народа у тим крајевима.
– Ми желимо да на овај начин искажемо поштовање нашим жртвама, а не да обезвређујемо туђе – истакла је Ђурђевићева.
Она је навела да су овакве изложбе веома важне да би се приказала истина о дешавањима 1992. и 1993. године, нарочито у тренуцима када цијела Европа страхује од џихада, терористичких напада и стварања терористичке исламске државе.
– Када се то дешавало на просторима гдје живи српски народ, гдје је била вјековна српска територија, они не само да су окретали главу од тога, него су и директно учествовали и помагали исламске терористичке снаге, које су тада уз повике „Алаху екбер“ убијале српске цивиле – рекла је Ђурђевићева.
Подсјетила је на страдање дјечака Слободана Стојановића и зворничког села Каменице, као и на српску мајку Добрину Продановић, која је загрлила лобању свог сина Живана, кога су хорде Насера Орића масакрирале моторном тестером, долазећи из наводно демилитализоване зоне Сребренице.
– Њено страдање најбоље одсликава медијску манипулацију самих дешавања у Сребреници, а круна медијске пропаганде уперена против српског народа је то што је та фотографија /Добрине/ обишла свијет са натписом да је ријеч о муслиманки која оплакује свог сина, кога су убили Срби – додала је Ђурђевићева.
Према њеним ријечима, треба се борити против такве пропаганде и свједочити, макар српској јавности, шта се десило 1992. и 1993. године – да су Срби прве жртве тероризма, да је српска територија прва, на којој су, уз благослов политичког Запада, стварана прва терористичка упоришта исламске држава, која је данас пријетња читавом човјечанству.
– Ова изложба је допринос очувању Републике Српске у чије темеље су усађени сви животи који нас гледају са ових фотографија – рекла је Ђурђевићева, те додала да је српски дјечак Слободан Стојановић фреска страдања српске дјеце, које нико не помиње.
Изложба о страдању Срба у Подрињу свједочи о великим размјерама српског страдања у том крају, истакао је један од аутора изложбе историчар Предраг Лозо.
– Поставка показује да тај црно-бијели наратив, који је устаљен као систем ратне пропаганде, али и поратне, показује да је српски народ страдао у Подрињу у великим размјерама – рекао је за Лозо, који је ангажован у Центру Републике Српске за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица из Бањалуке.
Он је навео да изложба показује језив карактер злочина, гдје је углавном злочинац „очи у очи“ био суочен са жртвом, показује језиве сцене призора масакра и покоља над српским цивилима, већином у српским селима око Сребренице и Братунца.
– Ова изложба показује карактер рата у БиХ, карактер Републике Српске као настојања да се народ одбрани од оваквих страдања – истакао је Лозо.
Према његовим ријечима, до сада је у пет општина средњег Подриња утврђено 2.400 српских жртава рата, те да ту не улазе остали дијелови Подриња.
Он је навео да су аутори кроз ову изложбу настојали да донесу кратак историјски увод у рат, основну фактографију страдања у пет подрињских општина – Сребреница, Братунац, Зворник, Власеница, Милићи, без много интерпретација, јер је фактографија засрташујућа.
– Покушали смо то да закључимо са нечим што се назива остварење ратних циљева у послијератном периоду, гдје Суд и Тужилаштво бих, па и Хашки трибунал, прије свега спроводе политику неосуђивања злочина над Србима. Фактички се тако надовезују на ратне циљеве прије свега муслимана и Хрвата у БиХ – рекао је он.
Додао је да изложба представља покушај да се изнесе истина без пуно интерпретација, али и покушај да се заштити достојанство жртве.
– Нажалост, стање је такво да смо ми као организација, Републички центар и аутори имали толико материјала да направимо пет оваквих изожби што је застрашујуће – рекао је Лозо, наводећи да се чувао достојанство жртве, али је и фактографски показан карактер злочина.
