БЕЋКОВИЋ: Сион светих моштију свих грађана Пребиловаца

Академик Матија Бећковић рекао је данас да у Храм Христовог Васкрсења у Пребиловцима није уграђена честица једног светитеља, него сион светих моштију свих грађана Пребиловаца на правди Бога ујамљених, а потом и посмртно мучених, бетонираних и минираних.

„Зато се овај лакокрили храм тако високо винуо у небо и на хиљадама крила подигао у небеса и све нас“, нагласио је Бећковић, говорећи пред више од 7.000 људи који су присуствовали освештању пребиловачког храма.

Бећковић је рекао да су Пребиловци свето мјесто свете српске географије, гдје се не зна ко је присутнији – живи или давно упокојени.

Он је нагласио да је српска земља сва у ожиљцима и модрицама од масовних гробница.

„Земља памти, и тамо где су загртани улегне се и никад не изравни. Пребиловци нису једино место где смо бацани у јаме због своје вере и имена, али су једино на свој српској јамографији које смо достојно обележили и на њему подигли храм. Нису ли зато они право место да упитамо где је српски Јад Вашем? Где је памјатник? Где је некропоље? Где је Вечни пламен?“, упитао је Бећковић.

Он је навео да су Јевреји исписали своју читуљу од шест милиона душа коју читају без престанка, док Срби своју читуљу још нису ни написали, а камоли да је читају и износе свијету на видјело.

„Јован Дучић је још 1941. године тражио да се нарочитим гласом целоме свету објави злочин за какав се у Европи није чуло. Уместо да је послушан, био је жигосан и он и његово дело, а забрањена песма `Врбас`. Зато смо доживели да ових година и дана слушамо и са неочекиваних страна да је геноцидан онај народ који је неколико пута био предвиђен за истребљење, а за кога је само чудо Божије учинило да не буде и истребљен“, нагласио је Бећковић.

Према његовим ријечима, народ за који је прописана квота 100 за једног доживио је да га на крају 20. вијека бомбардују и стријељају ни због једног.

„У две немачке окупације и њиховим испоставама убијено је више Срба него за пет векова отоманскога ропства. Како народ који има хиљаде и хиљаде невиних жртава лишених живота и смрти још нема ниједно поље са гробним знаком где су именовани и сахрањени?“, упитао је Бећковић.

Он је рекао да Срби не својатају Бога и не мисле да су били жртве само они.

„Клањамо се и жртвама других народа, кајемо се и молимо за опрост и за сваки злочин који смо починили. Али, како да се помиримо са другима кад се нисмо помирили ни са собом, ни са истином? И како ћемо још увек нагрђени и посвађани изаћи на очи покојнима који су се на оном свету помирили и сазнали више него што су знали на овом?“, каже Бећковић.

Совјетски савез, наводи Бећковић, био је држава без имена и зато је пропао, а кад се Русија састала са својим именом почела је да се усправља и себе присјећа.

„Зашто то не би учинила и Србија? Тамо где су биле наше највеће наде неће ни да чују за нас. Примимо то к знању, погнимо главу и поуздајмо се у Бога и у нас. Радујте се пребловачки мученици. Срећан празник“, поручио је Бећковић.

Тагови: Матија Бећковић, Пребиловци