Посљедња комуникација замјеника помоћника државног секретара САД Хојт Јиа и амбасадора Морин Кормак са званичницима Републике Српске представља директно кршење основног начела међународног права – неуплитање страних влада у унутрашње послове суверених земаља и поштовање њихове политичке независности, истакнуто је у меморандуму који је америчким званичницима упутила фирма „Picard Kentz & Rowe“, у својству савјетника Владе Српске у области међународног права.
У меморандуму који је Јиу и Кормаковој упућен као одговор на захтјеве које су изнијели и посљедице којима су запријетили у комуникацији са предсједником Милорадом Додиком и премијером Жељком Цвијановић, истиче се да је у тој комуникацији прекршена и обавеза коју дипломате имају по основу Бечке конвенције о дипломатским односима – „да се не мијешају у унутрашње послове државе“.
У допису, који је Јиу и Кормаковој послат 4. јануара, подсјећа се да су Додику и Цвијановићевој упућена четири захтјева, од којих је први да се прекине рад са чланом Предсједништва БиХ и предсједником ХДЗ-а БиХ Драганом Човићем на изради законских прописа са циљем реформисања Уставног суда БиХ, како је то уређено Уставом БиХ, и замјене страних судија судијама из БиХ.
Други захтјев је да се предсједник Српске одазове Тужилаштву БиХ на разговор у њиховим посторијама, упркос израженој спремности предсједника да се разговор обави у Српској, као што је то био случај раније.
Трећи захтјев америчких дипломата је да се спријечи објављивање резултата референдума у „Службеном гласнику Републике Српске“, упркос чињеници да је објављивање резултата законска обавеза.
Четврти захтјев је да се ван снаге стави одредба декларације СНСД-а од 25. априла 2015. године, у којој се наводи да ће СНСД на референдуму затражити мишљење грађана о томе да ли Српска треба да настави постојање у статусу ентитета БиХ уколико се не спроведу реформе са циљем враћања уставних надлежности и структуре гарантоване уговором по основу Дејтонског мировног споразума.
„Ови захтјеви америчких званичника и придружене пријетње у случају њиховог неиспуњавања не само да су супротни основним начелима међународног права – да једна страна влада и њене дипломате ни на који начин не могу да се уплићу у послове друге државе, него би пристајање на такве захтјеве, о чему детаљније говоримо у даљем тексту, приморало предсједника и премијера да прекрше дужности које су преузели под заклетвом, а то је: поштовање Устава и закона Републике и заштита интереса Српске и њених грађана“, истиче се у допису који је у посједу Срне.
Када је ријеч о првом захтјеву – да се прекину легитимна настојања да се реформише Уставни суд БиХ, у допису се напомиње да Уставни суд БиХ мора бити реформисан уколико БиХ жели да постане суверена земља у пуном смислу и напредује на путу европских интеграција.
„Присуство страних судија у Уставном суду БиХ супротно је суверенитету БиХ и демократији и подрива легитимитет Суда. Његов легитимитет у великој мјери је ослабљен и познатим одсуством независности Суда од политичког утицаја, који се често врши на стране судије. На приватним састанцима, званичници ЕУ јасно су ставили до знања да БиХ не може постати чланица ЕУ све док се у њеном Уставном суду буду налазиле стране судије“, подсјећа се у меморандуму.
Додаје се да одредбе Устава БиХ указују да је намјера страна била да рад страних судија у Суду буде само привремена мјера, гдје се наводи да се судије морају замијенити пет година након доношења новог закона.
„Дакле, заједнички напори водећих српских и хрватских странака у БиХ на спровођењу неопходних реформи сасвим сигурно су законити и треба их подстаћи као подршку споразуму који је постигнут приликом утврђивања Устава. Уставни суд са страним судијама опречан је суверености и демократији. Присуство страних судија у Уставном суду БиХ неспојиво је са суверенитетом БиХ“, упозорава се у допису.
Подсјећа се да Уставни суд нема легитимитет, а да је легитимитет у јавности најбитнији елемент сваког суда који врши судску ревизију.
„Без тог легитимитета, јавност неће прихватити судске одлуке којима се поништава закон који су донијеле демократски изабране институције. Уставни суд БиХ имаће дефицит легитимитета све док се у његовом саставу налазе судије које – поред тога што немају демократски легитимитет – нису чак ни држављани БиХ нити говоре језике земље. Што је још горе, нису их ни именовале институције БиХ“, наводи се у меморандуму.
У допису се додаје да дефицит легитимитета Уставног суда погоршава његова политичка природа, укључујући и савезништво тројице страних судија и двојице судија из реда Бошњака, који често надгласавају већину држављана БиХ у Суду.
„Савез између страних и бошњачких судија резултирао је великим бројем политички и правно неутемељених одлука Уставног суда, које су усвојене без обзира на приговоре четворице судија из реда Хрвата и Срба“, напомиње се у документу.
Наглашава се далегитимитет Уставног суда такође подрива одсуство независности страних судија у односу на високог представника, а да је можда најјаснији примјер продорног уплитања високог представника у рад Уставног суда његова одлука да Суд не смије, ни на који начин, да оспори ниједну његову одлуку.
У допису америчким завничницима се констатује да сви српски и хрватски лидери подржавају укидање функције страних судија у Уставном суду БиХ, а да СДА одбија реформу Уставног суда и доношење новог закона зато што не жели да раскине савез бивших челника СДА и страних чланова Суда који га контролишу.
„Реформа Уставног суда је од пресудног значаја уколико БиХ жели да постане држава с пуним суверенитетом и чланица ЕУ, а Република Српска има законско право да се и даље залаже за такву реформу све до њеног усвајања“, истакнуто је у одговору званичника Српске на захтјев америчких дипломата.
Када је ријеч о другом захтјеву – да се предсједник Српске одазове саслушању у Тужилаштву БиХ у Сарајеву, у допису се наводи да такав захтјев беспотребно подрива уставом заштићени интегритет институције предсједника Српске и његову безбједност.
Уз напомену да је предсједник јасно рекао да је спреман да се одазове позиву упркос лажној природи истраге, али само на територији Српске, те да има уставно право да то учини, а његов став је више него рационалан, у допису се подсјећа да је Додик отишао у Сарајево, гдје је био саслушан, у жељи да јасно демонстрира непостојање било каквих личних мотива за избјегавање саслушања и демантује изражени стереотип да је цијела политичка и правна аргументација Српске о неодрживости оваквог модела постојања и рада Суда и Тужилаштва БиХ заснована на жељи да појединци избјегну процесе.
Уз констатацију да се овом чињеницом де факто затвара ово питање из разговора са званичницима америчке Владе, у допису се наводи да предсједник Додик и даље сматра да не постоји уставни основ за његово саслушање изван Републике Српске, као ни уставни основ за Суд и Тужилаштво БиХ на начин како те институције сада постоје, те позива да се реформа правосуђа усагласи с циљем да се обезбиједи поштовање Устава.
У документу се подсјећа да је начело да се предсједнику мора омогућити да обавља своје уставне функције, а поступци других власти, укључујући правосуђе, морају то узети у обзир чак и ако је ријеч о истрази наводних неправилности, поштовано, на примјер, током истраге коју је Тужилаштво БиХ водило у вези са наводима Удружења жртава рата и њихових породица – „Мајке Сребренице“.
„У овом случају, предсједник Додик пристао је на саслушање и оно је обављено 16. новембра 2016. године у Бањалуци“, наводи се у допису и оцјењује да не постоји разлог због којег овај приступ није могао бити примијењен и у посљедњем случају.
У меморандуму се, такође, упозорава да је истрага против предсједника Додика због референдума материјално незаконита, јер предсједник није донио закон о одржавању референдума 25. септембра нити је могао да одржавање референдума заустави.
„Одлуку о референдуму предложили су посланички клубови свих српских странака у Народној скупштини Српске. Дакле, ни предсједник ни Влада Републике Српске нису покренули иницијативу нити донијели одлуку“, наводи се у документу.
Што се тиче трећег захтјева званичника САД – да предсједник Милорад Додик и премијер Жељка Цвијановић спријече објављивање резултата референдума о Дану Републике у „Службеном гласнику“ – он је упућен на погрешну адресу.
„Прво, предсједник и Влада немају законско овлашћење да опструишу објављивање резултата референдума. Објављивање је ствар закона Републике у надлежности Народне скупштине Српске. Народна скупштина поштује законске процедуре за објављивање у ‘Службеном гласнику“, наводи се у допису.
Као друго и још важније, истиче се у меморандуму, Република Српска има право да одржи референдум и његове резултате објави у свом службеном гласнику.
„Референдум је већ успјешно закључен, а изабрани званичници у Републици Српској сада имају мишљење грађана Српске, које ће разматрати приликом утврђивања будуће политике и закона“, наводи се у допису и напомиње да се референдум тиче питања од највећег значаја за грађане Републике Српске и спроведен је у складу са позитивним прописима.
Додаје се да је објављивање резултата референдума у „Службеном гласнику“ једноставно посљедњи од неколико корака које је Народна скупштина Српске предузела водећи рачуна да референдум буде спроведен у складу са њеним законима.
„СДА и њени савезници у међународној заједници покушали су да подигну тензије износећи лажне наводе да је референдум корак ка отцјепљењу Републике Српске од БиХ. У ствари, референдум се бавио уско постављеним питањем датума Дана Републике Српске и ничим више“, подсјећа се у документу.
Уз констатацију да је референдум у потпуности у складу са Уставом БиХ и праксама демократских држава у Европи и свијету, те да Дејтонски споразум не садржи ниједну одредбу која би се могла тумачити као забрана или ограничавање референдума, у допису се напомиње да су званичници Републике Српске у више наврата истакли да су увјерени да БиХ може бити успјешна уколико се буде поштовала дејтонска структура.
Када је ријеч о четвртом захтјеву, који се односи на промјену платформе СНСД-а, у допису се наводи да Република Српска, као страна Дејтонског споразума, има право да оцјењује да ли друге стране уговорнице крше своје обавезе и тражи правни лијек и средства по основу међународног права, између осталог и по основу Бечке конвенције о уговорном праву, те да платформу СНСД-а треба схватити управо у овом контексту.
„Република Српска се већ годинама свесрдно залаже за реформе којима ће се БиХ и ентитетима вратити надлежности које имају по основу Устава БиХ, Анекса 4. Дејтонског споразума. Неуставна централизација надлежности на нивоу БиХ је насљеђе периода када је високи представник користио самоизмишљена овлашћења и владао путем одлука“, наглашава се у допису.
Додаје се да је уз неуставност – и чињеницу да је издејствована незаконито, на основу одлуке или под присилом – централизација надлежности резултирала неприхватљиво неефикасном управом и разарањем најважнијих уставних механизама заштите конститутивних народа БиХ.
„Нажалост, бошњачке странке у БиХ, често уз подршку високог представника и других чланова међународне заједнице, показале су нефлексибилност у одбрани неуставног и дифункционалног статуса кво. Управо је у овом контексту СНСД усвојила декларацију од 25. априла 2015. године, у којој се наводи: Уколико до краја 2017. не буде видљивих процеса и мјерљивих резултата успостављања позиција Републике Српске у складу са Анексом 4. Дејтонског мировног споразума, Народна скупштина Српске треба у току 2018. године да распише референдум о самосталном статусу Републике Српске“, подсјећа се у допису.
На основу резултата референдума, органи власти Републике Српске, наводи се даље, предложиће Федерацији БиХ мирно раздруживање и обострано истовремено признање, а на простору БиХ, од самосталних држава које би биле формиране, успоставила би се унија држава БиХ са отвореним границама, слободним кретањем људи и робе.
„Предсједник Додик, који је истовремено и предсједник СНСД-а, истакао је након усвајања декларације да Српска жели да остане у БиХ, али да се уставом заштићене надлежности Републике Српске у сфери правосуђа, финансија и другим областима морају вратити“, напомиње се у документу.
Додаје се да СНСД није усамљена у тврдњама да је постојеће стање у БиХ неодрживо, те да је, на примјер, највећа хрватска странка у БиХ – ХДЗ – недавно позвала на промјене на даљој децентрализацији постојеће структуре власти са циљем заштите права конститутивних народа БиХ.
У закључку меморандума упућеног америчким званичницима поручује се да односи између страних влада и БиХ и њених ентитета треба да почивају на поштовању међународног права, укључујући и основно начело неуплитања страних влада у унутрашње послове суверених земаља.
„Република Српска и њени званичници крећу се у оквиру својих законских права да мијењају законе Српске и законе на нивоу БиХ, у легалним и демократским процесима, у настојањима да заштите своја права као стране Дејтонског мировног споразума, укључујући и Анекс 4, којим је утврђен Устав БиХ.
Страно уплитање у унутрашње послове БиХ подрива дух изградње консензуса и компромиса, који су нужни за трајан напредак у свакој демократији – а нарочито у вишенационалној држави као што је БиХ“, закључено је у допису.
Тагови: Морин Кормак, САД, Хојт Јиа