БАЊАЛУКА: »Босански језик« чиста политичка и естрадна прича

Угледни лингвисти истакли су да за причу о миленијумском постојању „босанског језика“ нема никаквог научног основа и да је конференција „Милениј опстојности босанског језика“ одржана у петак у Бањалуци естрадна и политичка пропаганда.

Конференција је одржана у петак у Бањалуци у организацији потпредсједника РС Рамиза Салкића, а њени учесници тврдили су да је немогуће негирати „босански језик“. Салкић је казао да је конференција одговор на дискриминацију, сегрегацију и негирање „босанског језика“ у РС.

– Немогуће је „босански језик“ негирати имајући у виду да су се Бошњаци, али и други грађани ове земље на посљедња два пописа јасно изјаснили да говоре „босанским језиком“ и на тај начин одагнали сваку сумњу и сваку могућност да се он негира и нестане – истакао је Салкић.

Научни савјетник и директор Института за српски језик Српске академије наука и уметности Срето Танасић казао је „Гласу Српске“ да је неспорна чињеница да Босна постоји хиљаду година, било као држава или регија, и да је одувијек имала језик, али да се тај језик назива српски, а не „босански“.

– „Босански језик“ можемо рећи само у смислу назива по регији и по том гледању постоје и крајишки, семберски, посавски и херцеговачки језик. Кроз историју никада није било упитно да се у Босни говори и пише српски језик, то је неоспорна чињеница и то сви Бошњаци знају – категоричан је Танасић.

Појаснио је да се у Европи језици зову по народима, а не по државама јер државе постану па нестану.

– Из имена народа се изводи одредница језика и ако су сами себе назвали Бошњацима, онда је њихов језик бошњачки или језик бошњачког народа као што пише и у Уставу РС – рекао је Танасић.

Професор српског језика и лингвиста на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву Миланка Бабић наглашава да „босански језик“ има упориште само у емоционалним ставовима Бошњака.

– Из језика српског народа може се извести само српски језик, из језика хрватског народа хрватски, а из језика бошњачког народа бошњачки. РС треба да остане при том становишту и водити се лингвистиком која се показује и доказује научним чињеницама – рекла је Бабићева.

Прецизира да се према лингвистичким основама, творбено и историјски из језика бошњачког народа не може извести „босански језик“, нити он има упориште у лингвистици.

– То је само притисак и жеља да се Босанци промовишу као нација. Прича о миленијумском постојању „босанског језика“ је естрадна и политичка – рекла је Бабићева.

Предсједник РС Милорад Додик каже да не могу бити прихваћена било каква наметања, па ни у случају језика.

– Ако неко хоће да се нешто зове „босанским“, онда сви у БиХ морају бити укључени у то – истакао је Додик.
Салкић постао Салки

На конференцији се иза организатора нашао огроман плакат са правописном грешком. Презиме Рамиза Салкића на плакату је написано погрешно, па је Салкић постао Салки. Организатори грешку нису примијетили док им на то нису пажњу скренули новинари.
Бојкот

Родитељи 220 бошњачких ученика Основне школе „Меша Селимовић“ у Јањи код Бијељине у петак нису преузели ђачке књижице јер траже да умјесто званичног назива језик бошњачког народа буде уписано „босански језик“. Слично су поступили и родитељи дјеце у појединим школама на подручју Сребренице и Зворника.

У Министарству просвјете и културе РС кажу да поштују Устав и законе којима је уређена област образовања и да ниједном народу не умањују право на језик.

Тагови: Бањалука, Босански језик