Служењем Свете архијерејске литургије и парастоса у обновљеној цркви Вазнесења Господњег у Брадини код Коњица данас ће бити обиљежене 23 године од спаљивања овог и околних села, при чему је најбруталније убијено 48 српских цивила, велики број је протјеран и одведен у логоре, а црква запаљена и срушена.
Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије и свештеници Српске православне цркве служиће Свету архијерејску литургију у обновљеној цркви, након чега ће бити одржан парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским жртвама отаџбинског рата у БиХ, потврдио је раније Срни парох коњички јереј Милан Бужанин.
Према његовим ријечима, овој церемонији присуствоваће и предсједавајући Предсједништва БиХ Младен Иванић.
За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, бошњачки и хрватски злочинци бацили су 26 тијела у јаму испред православног храма у Брадини. У логорима су животе изгубила још 22 српска цивила, а за пет лица се и даље трага.
Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.
Преостало српско становништво протјерано је са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени. Прије рата у Брадини је било 280 српских кућа са око 1.200 становника.
За стравични злочин у Брадини још нико није одговарао.
Према Срниним сазнањима, МУП Републике Српске до сада је поднио шест кривичних пријава, односно извјештаја и допуна против 18 идентификованих лица за које постоји основана сумња да су 25. на 26. мај 1992. године у мјесту Брадина код Коњица починили једно или више кривичних дјела ратног злочина.
Након истраге и прикупљених доказа непобитно је утврђено да су припадници муслиманских оружаних снага планирали, организовали и извели акцију у којој су Брадина и околна села уништена и етнички очишћена од српског становништва.
Према истом извору, 25. маја 1992. године у Брадини је убијено најмање 38 идентификованих српских жртава, извршено је пет силовања, док је више стотина Срба противправно лишено слободе и одведено у логоре, највише у Челебиће.
Преостало српско становништво протјерано са својих огњишта, њихова покретна имовина је опљачкана, а куће и црква Вазнесења Господњег запаљени.
На тај начин припадници муслиманских оружаних формација починили су више кривичних дјела ратног злочина против српског цивилног становништва, а доказано је да се у случају Брадине и околних српских села у општини Коњиц ради о удруженом злочиначком подухвату, тврди полиција Српске.
Преживјели Срби из Брадине сваке године сјећају се да су се тих страшних дана „саплитали о лешеве најмилијих“, као и да је „команда хрватске и бошњачке паравојске платила Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до багером ископане јаме испред православне цркве у центру села“.
Храм Светог Вазнесења Христовог у Брадини код Коњица саграђен је 1938. године трудом и прилозима мјештана на челу са тадашњим парохом Јованом Сломовићем поријеклом из Чајнича.
Највећи ктитор је био Влад или Владимир Олшански /поријеклом Чех/, који је био инжењер на изградњи жељезничког тунела у близини храма, па је давао материјал и машине које су биле потребне градитељима.
Храм је демолиран, а затим уништен за вријеме грађанског рата у БиХ.
Трудом некадашњих житеља овог мјеста који сада живе у избјеглиштву већином у Србији и другим мјестима БиХ, док неки живе и у иностранству, обновљена је спољашност храма и постављен нови кров и на тај начин спријечено даље пропадање.
Света литургија служи се једном годишње, јер у Брадини не живи нико од православних.
Из Православне црквене општине Коњичке најављено је да је данас у 9.30 часова предвиђен дочек епископа Григорија и гостију у порти цркве Вазнесења Господњег у Брадини. У 10.00 часова биће служена Света архијерејска литургија, док је за 11.30 часова планиран парастос српским жртвама и полагање вијенаца на спомен-обиљежје.