АНЂЕЛКОВИЋ-РАДУН: Опозиционари од странаца добили „Посљедњу шансу“

„Посљедња шанса“ је назив наставка плана за дестабилизацију Републике Српске и рушење њеног предсједника Милорада Додика, који су почеле да спроводе чланице опозиционог такозваног Савеза за промјене – СДС, НДП, ПДП, странке које чине власт у заједничким органима БиХ, упозоравају политички аналитичари Бранко Радун и Драгомир Анђелковић.

„Аутори и овог плана су одређени западни центри моћи стационирани у БиХ, али и изван ње. Медијске кампање, релевантни дипломатски извори, као и они из редова опозиције, добро упућени у поменуту акцију потврдили су нам да је она у току. Ситуација је врло опасна, јер за разлику од неких претходних времена имамо јаку поделу међу српским политичарима од којих је неким ближе Сарајево него Бањалука“, истакли су Радун и Анђелковић у ауторском тексту „Нови покушај из иностранства спонзорисане дестабилизације Републике Српске“ за портал „Видовдан“.

Према њиховим оцјенама, и сам назив плана – „Посљедња шанса“ сугерише да је дио опозиције у Републици Српској од својих ментора из неколико западних амбасада у Сарајеву добио своју посљедњу шансу да након више неуспјешних покушаја још једном удари на власт Републике Српске и њеног предсједника Милорада Додика, који се показао као сувише вјешт и жилав играч који не одустаје од виталних националних интереса и ради њих јача везе Републике Српске са Београдом и Москвом.

Радун и Анђелковић кажу да, према информацијама које су добили, али и према политичким потезима опозиције, закључују да су страни ментори од опозиције у Републици Српској затражили одлучност и потпуну ангажованост одмах након васкршњих празника како би се „Посљедња шанса“ искористила прије него што се уђе у предизборну кампању за октобарске локалне изборе.

„Како је јасно и нама, тако је јасно и странцима да су неки догађаји ишли на руку Милораду Додику, попут одлуке Уставног суда БиХ о Дану Републике Српске, у шта су се и сами уверили након недавног испитивања јавног мнења. Интерна истраживања јавног мнења показују да Додик и његов СНСД бележе раст, а водећа опозициона партија СДС пад. Више од 60 одсто анкетираних свој глас би у овом моменту дало Додику, кога доживљавају као гаранта државности Републике Српске, док је СДС пао на најниже гране. Упоредо Додиков СНСД има стабилан раст“, наводи се у тексту.

Очигледно је, кажу аналитичари, да СДС и истомишљеници плаћају цех поданичкој политици према западним менторима, али и самом Бакиру Изетбеговићу, те оцјењују да је жалосно да над странком коју је основао Радован Караџић ратних деведесетих доминира неко ко се презива Изетбеговић.

Радун и Анђелковић у ауторском тексту истичу да „управо наведени резултати испитивања јавног мнења представљају алармантан фактор за западне менторе, те су се одлучили да преко такозваног Савеза за промене крену на покушај специфичног агресивног облика дестабилизације Републике Српске преко слабљења и рушења њене власти“.

Такав приступ, наводе они, нажалост, добрим дијелом искључује регуларну политичку борбу кроз демократске институције. Према њиховим ријечима, творци „македонског сценарија“ очито припремају репризу и у Републици Српској, а сигурно је да исто планирају да понове од Београда до Будимпеште, гдје год немају на власти оне који су спремни беспоговорно да их слушају.

„Пошто су представници такозваног Савеза за промене у заједничким органима у Сарајеву својевремено блокирали средства Светске банке намењена Републици Српској, ових дана је њихов министар спољне трговине и економских односа /у Савету министара БиХ/ Мирко Шаровић најавио блокаду и клириншког дуга Русије БиХ који је у износу од више од 70 милиона долара намењен Федерацији БиХ, док преко 40 милиона долара припада Републици Српској. Спремност Русије да се на тај начин, пре свега, помогне буџету Републике Српске, довео је у питање ‘српски’ Савез за промене, како би лакше могао спровести план дестабилизације Владе у Бањалуци“, наглашава се у тексту.

Жалосно је, кажу аналитичари из Србије, када су подјеле међу српским странкама толике да се муслимански или бошњачки кругови томе радују и трљају руке, те упозоравају да је једини ко може из евентуалног унутрашњег сукоба изаћи као сигуран побједник – Бакир Изетбеговић.

Радун и Анђелковић оцјењују да је „циљ такозваног Савеза за промене да се спречи прилив средстава у касу Републике Српске како би, и по велику цену за цели српски ентитет њена власт била ослабљена, то јесте како би касниле исплате из буџета Српске чиме би било појачано незадовољство грађана.

Што се муслиманских екстремиста у Сарајеву тиче, додаје се у тексту, они су ради централизације БиХ спремни да жртвују сваку корист за грађане свог ентитета, а то незадовољство би се каналисало у „борби за промене“, односно у настојању да се изврши нови удар на Додика и његову власт“.

„А да је акција ‘Последња шанса’ кренула и да је ‘Савез за промене’ прихватио улогу коју су му ментори припремили, то се скоро и не крије. Тако је функционер ПДП-а и министар иностраних послова БиХ Игор Црнадак недавно у Требињу најавио да је ‘дошло вријеме за протесте због поскупљења струје али и свеукупне ситуације’. Председник ПДП-а Бранислав Бореновић је додао да су ‘протести све извјеснији’ а најпосвећенији рушењу актуелне власти у Републици Српској лидер СДС-а Младен Босић је на седници Председништва своје странке у Источном Сарајеву изјавио да ‘постоји притисак грађана да овако више не може'“, подсјећају Рудан и Анђелковић.

Вјероватно у функцији припреме за много радикалније акције о којима говоре, кажу аналитичари, „чак су се и лидери такозваног Савеза за промене недавно окупили пред зградом председника Републике Српске да лично протестују због поскупљења струје, али нико од грађана их није подржао јер је струја у Српској и даље најјефтинија у региону и поскупљење је незнатно“.

Према њиховим ријечима, посао извршиоцима плана „Посљедња шанса“ треба да олакшају, прије свега, Агенција за истраге и заштиту /Сипа/ БиХ и министар безбједности у Савјету министара БиХ Драган Мектић, који су директно под контролом Младена Босића, а чији је задатак да делегитимишу власт у Српској тако што је свакодневно криминализују измишљајући афере.

„Очигледно је и да Суд и Тужилаштво БиХ имају исти задатак. Та оружја једног дела међународне заједнице срачуната на то да се ослаби, па и уруши Република Српска сада помажу и они из Републике Српске који су спремни да жртвују елементе њене државности ради својих и страначких интереса“, додаје се у тексту.

У ишчекивању да се спроведе план дестабилизације Додикове власти, наглашавају Радун и Анђелковић, медији блиски опозицији и сами дају допринос спровођењу тог плана.

„Тако су нападно прећутали успешан дводневни боравак у Бањалуци Георгија Полтавченка, губернатора Санкт Петербурга и блиског сарадника Владимира Путина, који је са Додиком договорио хитно интензивирање привредне, економске, културне и сваке друге сарадње између Републике Српске и Руске Федерације. Та сарадња, од које ће Република Српска имати велику корист, биће озваничена на наредном економском форуму у Санкт Петербургу“, истичу они.

Радун и Анђелковић наглашавају да грађани Српске то нису могли да сазнају путем медија блиских прозападној опозицији из два разлога – прво, Запад и његови експоненти настоје да сатанизују Русију и избегавају да је било гдје прикажу као позитиван и стабилизирајући фактор и друго, у овом случају још важније, у току је реализација плана дестабилизације Српске, а успјешни договори који ће много значити за њен економски опоравак не иду на руку онима који би да је ослабе кроз подјеле и конфликте како би задовољили своје менторе.

„Али, срећом народ увек има последњу реч, а српски народ, уверени смо у то, неће насести на преваре који би га коштали опстанка аутентичне Републике Српске за коју су се многи борили и живот дали. Поготово данас када Српска има чврст ослонац у Русији која је показала спремност да брани изворне европске вредности од оних који толико о њима говоре“, истиче се у тексту.

Анђелковић и Радун су оцијенили да је први кључ опстанка Српске у добрим односима са Србијом и Русијом, па се управо због тога активно дјелује у том правцу да се ова два стуба избију и тако остави Српска без ослонца.

„Други кључ је у превазилажењу унутрашњих политичких подела у Српској који угрожавају опстанак ‘српског ентитета’. Од одлучности и мудрости Милорада Додика да искористи ова два кључа али и од разума који је преостао у опозицији зависи и будућност Српске“, закључују политички аналитичари Бранко Радун и Драгомир Анђелковић.

Тагови: БиХ, Бранко Радун, Драгомир Анђелковић, Милорад Додик, Савез за промјене