АДМИРАЛ БОШКО АНТИЋ: Од Алијиних војника праве жртве Сребренице, Бошњаци ће можда тражити и одштету?!

Геноцида над Бошњацима у Сребреници није било. Хашки суд до данас није утврдио ко је наредио и организовао наводни геноцид као ни број страдалих у њему. У делу британске резолуције говори се о 8.000 побијених муслимана док последња пресуда из Хага генералу Толимиру наводи 4.970 жртава. Евентуално усвајањем овог папира у УН са податком од 8.000 погубљених, биће несумњиво правни аргумент да њихове породице у парничном поступку од Републике Српске траже ратну одштету што би по њу било фатално.

Ово је у разговору за „Новости“ поручује адмирал Бошко Антић, експерт одбране на суђењу за Сребреницу у Хагу и аутор књиге „Сребреничка обмана“ у којој је, за потребе Владе РС, анализирао догађања у поменутом рејону од 1992. до краја рата.

* Имате ли податке колико је заиста муслиманских војника и цивила погинуло у Сребреници?

– На Меморијалу у Поточарима још 2005. уклесан је број 8.372. Током 2010. ауторитети из муслиманског народа су указали да је на том списку жртава 500 живих људи затим да је 70 њих погинуло на другом месту и да има десетине страдалих још 1992. Поставља се питање (без одговора) да ли су ту сахрањени и остаци Орићевих бораца који су погинули пре јула 1995? И да ли су ту и посмртни остаци људи који су преминули у енклави природном смрћу.

* Откуда бројка од 8.000 уморених која треба да се нађе у британској Резолуцији?

– Ради се о злонамерној манипулацији бројкама. Наиме, Међународни црвени крст и босанска влада почетком августа 1995. су регистровале 35.632 људи које су из енклаве, после ратних операција, аутобусима РС и возилима Унпрофора пребачени на територију под контролом Алије Изетбеговића. Такође, још 700 бораца 28. дивизије из Сребренице регистровано је да су стигли у Жепу. Потврђено је и да је неколико хиљада бораца те дивизије успело да се пробије до Тузле. Тада се „бројало“ да је у Заштићеној зони у Сребреници било око 40.000 људи. Овај податак важио је на суђењу генералу Крстићу и није давао покриће за причу о 8.000 жртава. Због тога се број житеља Сребренице повећавао у процесима другим оптуженима и ишао је од 42.000 па навише. У разлици између регистрованих живих и несталих од претпостављеног броја житеља Сребренице из 1995. нађено је 8.000 несталих који су преименовани у убијене.

* У пресудама Хашког суда геноцид се помиње у случају генерала Крстића, затим у предмету Дражена Ердемовића…

– У пресуди Крстићу, стоји да су јединице ВРС починиле геноцид над сребреничким муслиманима, али и да Крстић, који је „помагао“ у овом делу“, није делио геноцидну намеру „неких чланова Генералштаба ВРС да се делимично униште муслимани“. До сада није утврђено ко стоји иза ове намере. Када је у питању Ердемовић, бивши плаћеник, њему никада није суђено, никад није унакрсно испитан већ је признао кривицу за стрељање 1.200 заробљеника.

* Заговорници тезе о геноциду тврде и да је број од 8.000 жртава, потврђен и у званичним документима Владе РС…

– Високи представник Педи Ешдаун је 2003. године наредио Влади Српске да образује комисију која ће сачинити извештај о догађајима „у и око Сребренице“ са освртом на нестала лица. Ова директива је донета у име око 1.900 породица несталих муслимана а пред Комисијом су се нашли спискови различитих организација на којима је било више од 12.000 људи. Комисија је упарила спискове и дошла до броја 7.108 чији је нестанак пријављен између 10. и 19. јула 1995. Међутим, иста комисија у свој извештај је, под притиском Ешдауна, уврстила и читаве странице из пресуде Радиславу Крстићу где се говори о 7.000 погубљених, тако да заговорници геноцида, када им то треба, ваде овај документ као признање српске стране. У свом извештају ови људи су покушали да се ограде од задате бројке наводећи да тек треба уставновити научни инструмент који би поткрепио претпоставке, међутим тај део у изештају се не наводи.

ВАШИНГТОН БИРА БРОЈАЧЕ МРТВИХ

* ЗНА ли се макар колико људских остатака су ексхумирале судске комисије из горбница око Сребренице?

– До краја 2001. екипе Хашког трибунала уместо очекиваних 8.000 мртвих пронашле су остатке 1.919 људи. Пошто је Хашки суд повукао своје људе, овај посао је преузео Институт за нестала лица БиХ и Међународна комисија за нестала лица из Тузле ICMR на чијем је челу човек кога именује Вашингтон. ICMR је основан у САД 1996, финансира се из САД, Британије, Француске, Турске, Саудијске Арабије и у њему раде углавном Бошњаци. У њихове ексхумације српска страна нема увид и они су ти који се сахрањују 11. јула у Поточарима.

Тагови: Бошко Антић, Бошњаци, Геноцид, Сребреница