Од 22. фебруара 2008. године чека да буде активирана. Резолуција Републике Српске (РС) донета је одмах по самопроглашеној независности Косова и уколико дође до укључивања Косова у УН и друге међународне институције, тај исти пут затражиће и Бањалука, изјавио је председник Републике Српске Милорад Додик.

После учесталих изјава на тему трајног решења односа Београда и Приштине, Додик је рекао да би то онда морало да подразумева и решење питања статуса Српске, подсећајући да је Скупштина Српске донела резолуцију која то предвиђа.

„У случају успостављања новог међународног принципа и праксе у признавању права на самоопредељење, инсистираћемо на утврђивању нашег државног статуса. Тај документ је и даље на снази и од тога нећемо одустати“, поручио је Додик.

Судећи по садржају Резолуције и стању на терену, она у протеклој деценији није изгубила ништа од актуелности.

Објашњавајући њено значење, доцент на Факултету политичких наука у Бањалуци, др Александар Врањеш, бањалучки политиколог, подсећа да њоме, пре свега, Скупштина РС захтева од свих српских представника у заједничким институцијама БиХ да свим својим капацитетима спрече признавање Косова од стране БиХ.

„Резолуција, такође, предвиђа да уколико већи број земаља ЕУ и УН призна независност Косова, што посматрано у данашњем контексту значи ако Косово добије столицу у УН, Скупштина РС сматра да би тиме био успостављен нови међународни принцип и пракса у признавању приоритетног права на самоопредељење до раздруживања“, указује Врањеш.

У том случају РС сматра легитимним да отвори питање самоопредељења у контексту новоуспостављене праксе и да став о свом државотворном статусу утврди путем референдума, објаснио је Додиков саветник.

Другим речима, ако се давањем столице Косову у УН успостави нови преседан, РС сматра да и она има право на једнак третман у међународном праву. Српска се, дакле, залаже за једнаку примену принципа у домену међународног права и да се престане са применом дуплих стандарда, нагласио је саговорник Спутњика који уз то напомиње да РС има све карактеристике државе. Како наводи, има територију, опредељен народ, извршну, судску и законодавну власт, али и поштовање међународног права и људских права.

На питање да ли је после 10 година Резолуција и даље актуелна, да ли је са становишта међународног права она активна и легална и спроводива у пракси, Врањеш наглашава да је РС никада није ставила ад акта.

Она је већ пуних 10 година на снази и она се и даље примењује, истиче он посебно указујући на њену примену када је реч о политичкој борби српског народа у БиХ да не дође до признавања Косова од стране БиХ.

„У том делу Резолуција се апсолутно примењује и сви српски представници до сада ни у једном тренутку нису довели у питање њен садржај нити праксу да БиХ, док год Срби имају свој политички капацитет, неће признати Косово“, подвукао је саговорник Спутњика.

Када су у питању друге одредбе Резолуције, поготово она о референдуму, РС је, подсећа Врањеш, више пута била у изазовима по том питању.

„Кад год споменемо референдум притисци међународне заједнице су огромни, али и даље стоји та опција на столу и РС увек има право да снагом законодавне власти, снагом Народне скупштине, отвори то питање у одређеном политичком контексту који то буде омогућио. Другим речима, Резолуција је активна, Резолуција је на снази“, наводи саговорник Спутњика.

Он, додуше, напомиње да ће политички контекст диктирати у којој мери ће се Резолуција примењивати, посебно када је реч о паралелном односу према Косову.

„Јер председник Додик је више пута изјавио да сви могући преговори у вези са Косовом морају на неки начин да укључе и питање статуса РС, да се не примењују двојни аршини, него да, у случају отварања неких преседана по питању Косова, и РС има право да тражи да се исти принципи и иста пракса примене и на Републику Српску“, закључио је Врањеш.