ЗРНО ДОБРОТЕ ЗА ВЕЛИКУ РАДОСТ БОЈОВИЋА СА ЗЛАТАРА: Стигла „Лајка“, Немања и Милица неће више пешице ићи у школу
Фото: З. Шапоњић
Колико су само радости добри људи унели последњих четири дана у кућу Јоза Бојовића на Златару. Колико су само среће учинили његовој дечици, Немањи (9) и Милици (7)!
Ни пола сата није прошло када се у новинама у прошлу среду појавила прича о Јозу и његовој деци која, кроз сметове Златара, по мећави прешице иду у школу јер је Јозо морао да прода стару кобилу, јавио се Слободан Тешић из Београда, питао колико кошта коњ и истог дана Јозу послао новац и за коња, и дечици за јакне, чизме…
Већ у петак ујутру, јавио се Јозо са планине, радостан, кроз сузе причао је:
– Ноћас су ми људи дотерали кобилу, купљена је у Сјеничким Барама, дао сам људима новац који ми је послао Слободан, и, сад моја деца неће пешице у школу, поново ће као некад, на коњу…
А мали Бојовићи обрадовали се коњу, Немања у петак устао, још је био мрак на Златару, па право у у шталу да види кобилу, и после, једва се одвојио да иде у школу…
Фото: З. Шапоњић
– Договорили смо се, кобилу ћемо звати Лајка… Она Лајка путовала је свемиром, а наша Лајка путоваће по Златару, носиће децу на леђима у школу – испричао ми је Јозо.
Има још добрих људи по Србији, много добрих, да није њих, ни сунце не би грејало.
Много се људи јавило последњих дана Јозу и сви са једним питањем – „шта можемо да учинимо, како да помогнемо вама и дечици“…
У суботу, на Златару, по дубоком снегу били су момци, добри људи, није им било тешко да до Бојовића запуцају чак из Сремске Митровице и донесу помоћ.
Срђан Шпица, Београђанин родом из Пријепоља деци однео гардеробе, јакне, чизмице, слаткиша, и – Немањи и Милици купио по мобилни телефон да могу деца из планине да се јаве Јозу и Лени…
Фото: З. Шапоњић
– Кад сам видео причу о заиста епској Јозовој борби да дечицу изведе на пут срце ми се стегло, помогао сам колико сам могао – каже Срђан.
Јавило се још много људи, знаних и незнаних, сви помогли колико је ко могао, али сви од срца. Помогли су запослени СМАТСА, Удружење контролора летења из Београда и Независни синдикат ове установе. Момци из „офф роад“ клуба „Златар“ из Нове Вароши у суботу Бојовићима на планину однели нешто гардерове, брашна, уља, мало слаткиша…
А мала Милица пригрлила је плишаног медведића кога је добила на поклон, и није се од њега одвајала цео дан. И она и Немања били радосни, радоснији ваљда но икад у животу. Милица због медведића, а Немања због Лајке…
Помогао и Андрија Милошевић
И познати београдски глумац, људина, Андрија Милошевић, јавио се чим је видео причу о малим Бојовићима и њиховом оцу, о мукама да деца по сметовима и мећави стигну до школе, о борби њиховог оца… Истог дана Андрија је уплатио помоћ Бојовићима…
– Пуно ми је срце што сам у прилици да помогнем тој дечици. Сигуран сад да ће од њих израсти добри људи, а то је најважније – каже Андрија.
Јозо плаче од радости
– Хвала свим људима који су помогли овим мојим макањицама. Плачемо од радости, ево и ја и моја супруга. Колико се само добрих људи јавило ових дана и из Србије, из Црне Горе, Канаде, Шведске, Енглеске… Јавили су се људи из Аранђеловца, из Пљеваља, Пријепоља, Чачка, Београда, сви ми нудили да купе коња, али, морао сам да их одбијем… Слобо ми је послао новац за коња и хвала му до неба. Хвала свим добрим људима, не могу сад да набројим сва имена, бојим се, испустићу некога. Бог ће им вратити – каже Јозо.
