ВУЧИЈА: Браћи дрвосечама свануло у дивљини
Фото: Новости
У коначиштe самараша у Вучији, код Нове Вароши, стигла соларна струја захваљујући донаторима. Кнежевићи већ десет година секу дрва у горама Старог Влаха.
– КАД и нама једном свану, кад нас огреја сијалица! Шест година у овој дивљини, у мраку, готово да оћорависмо уз гашњачу и батеријске лампе.
Електрика обасја собу у коначишту у Вучији, а дрвосеча Драган Кнежевић поскочи са столице, скоро до тавана. Жуљевита рука честита мајстору Раду Бралушићу што је довео струју, а кад се на ТВ екрану појави слика „ко млеко“, тресну шаком о сто.
– Сад је живот колико-толико нормалан. Биће ноћи краће… Хвала добрим људима што су нас се сетили – изусти Драган, док му очи заискрише, наздрављајући „мученицом“.
Тројица браће Кнежевић – Дарко (43), Драган (35) и Петко (34), из Агиног Села, код Бањалуке, познатији као самараши, већ десет година крстаре горама Старог Влаха. На Златару, Јавору, Босању, Козомору и у Каменици секу и извлаче дрва или их, из недођије, износе на самарима коња до камионског пута. Одавно запустела фарма некадашње задруге у Вучији, у брдима између Нове Вароши и Кокиног Брода, шест година им је дом и база из које полазе на посао, али и место где проводе зиму, чекајући да шева запева.
– На 250 метара од фарме пролази далековод за заселак Рољевићи у Каменици. Нудили смо да купимо бандере, да учествујемо у радовима како бисмо добили струју, али су се, и поред обећања, испречили неки технички услови. Годинама се довијамо: за осветљење у собама за смештај и у штали повремено смо користили агрегат, али је велика потрошња нафте – 12 литара на 10 сати. Месо и друге намирнице чувамо у замрзивачима код пријатеља у селима – казују Кнежевићи.
Електрика с крова колибе Марка Прелића, чобанина и усамљеника у оближњем Великом Пољу, била је повод да сине и у мраку Вучије. Браћа Драган и Зоран Јеликић и рођак им Алекса, који су од шумског газдинства узели буковину „на пању“, а Кнежевићи врше санитарну сечу, као и електричар и возач Лимских ХЕ Раде Бралушић, одлучили су да олакшају боравак шумским радницима. Трошак за поклон – увођење соларне енергије и набавку ТВ апарата ће, кажу, поделити на равне части.
Фото: Новости
– Панел плоча од 200 киловата на крову зграде и два акумулатора напајају десетак сијалицa, пуне мобилне телефоне, а уз помоћ њега могу да радe телевизор и мањи фрижидер. И кад нема сунца, биће струје петнаестак дана, наравно, уз штедњу – наглашава Бралушић.
Хлеб са девет кора Кнежевићи зарађују од малих ногу, пошто је осмочлана породица остала без храниоца. Дарко подсећа да се „коњу за реп“ и за самар ухватио чим је завршио шести разред. У надницу су се рано отиснули из завичаја. Петорица браће годинама су занат шумских радника пекли код газде у околини Врања. Уз позајмицу, Дарко је купио прве коње, и сада имају два штајерца и девет мешанaцa, а цена сече и извлачења по просторном метру је 1.500 динара.
– Кишно лето и блато на сваком кораку данима нам нису дали да идемо у шуму. Четири товарна коња у једној тури изнесу један и по кубни метар дрва, и када је дужи дан направи се седам-осам тура. У Козомору и Мангури смо, због тешког терена и удаљености, у две етапе износили цепанице до лагера и камиона – казује Дарко. – Кад би идућег пролећа бар мало поправили пут од Тикве до Вучије…
МИЛИЦА ШЕФ КУХИЊЕ
ТЕШКОЋЕ живота у врлетима са самарашима дели Милица Аврамовић (62), из Горњег Милановца. Десет година је шеф кухиње и брине и о малој фарми – крави, овцама, свињама, кокошкама, мачкама и псима. Дрвосече не оскудевају у белом мрсу, а Милици помогну у сетви и гајењу поврћа тако што узору башту.
СЕНО И ЖИТО
ЗА 11 коња Кнежевићи су спремили 200 товара сена и залихе жита. Кад извлаче грађу, коњи не могу без 10 килограма кукуруза и зоби, а осталим данима овај оброк им је три пута мањи. Иначе, коња за шумски рад нема без 1.300 евра, а „обућа“ (метални ков) кошта 30 евра и може да издржи три месеца, некад и краће.
