Досије ”Искре”
Трагом фотографије ”братског вешања”
Фотографија страшног призора вешања, којом је илустрован текст ”Браћо Немци, Видовдан је”, снимљена је 22.априла 1941.године, на православном гробљу у Панчеву.
Тог дана војници немачког Вермахта и панчевачки фолксдојчери убили су 36 Срба у знак одмазде за смрт једног немачког војника. Уз зид гробља, стрељано је 18 цивила, а 18 их је обешено унутар гробља, где је и начињена ова фотографија.
”Дрворед обешених” на панчеваком гробљу злодело је ”немачке браће”
Фотографија и текст – посвећени идеји да се Немци назову браћом, наишли су на огромну пажњу читалаца и бројне коментаре.
Од Панчевца Миљана Радоњића, ”Искра” је добила поруку: ”Ово је фотографија вешања мог прадеде Јоце Адамовића”…
Међу првима је реаговао Игор Мусулин из Панчева, који је указао да је на снимку вешање Панчеваца поред Старог гробља и ”да постоји и снимак злочина”, на чије постојање указује и Бошко Мистреловић из Мериленда.
Документарни филм на ову тему у Србији није био познат до деведесетих година прошлог века, када се појавио на РТЛ. Вита Седларски, бивши градоначелник Панчева, успео је да дође до копије и – осветли једну од најтамнијих страница у историји Панчева.
Документарни филм је снимио Готфрид Кесе, ”ратни сниматељ” Вермахта. Данас постоје две његове верзије: краћа и дужа, а обе су ”колоризоване” накнадним додавањем боја.
Краћа верзија егзекуције у Панчеву је са наратором који говори енглески језик. Према овој верзији, ”Срби су 22.априла 1941.године убили два СС официра и девет војвођанских Шваба”, након чега је уследила одмазда Вермахта: ухапшено је и на смрт осуђено 40 Срба, грађана Панчева. Четворо од њих се откупом спасило од вешања и стрељања; 18 је стрељано уз спољашни зид Православног гробља, а 18 обешено о греде између стабала унутар гробља…
У филму се виде призори из панчевачког свакодневног живота, као и један ковчег прекривен нацистичком заставом, сахрана, а потом и призори вешања и стрељања.
Џелат на вешању панчевачких Срба био је њихов суграђанин, фолксдојчер Херман Брун, лимар по занимању. За његово недело се знало, али тек са појавом филма – сазнало се колико је био приљежан и марљив у вешању својих суграђана. Он је жртвама, којима су руке биле везане на леђима, а ноге око чланака, намицао омчу и измицао ослонац испод ногу…
Енглеска верзија филма
У другом, у монтажи опширнијем филму истог аутора, са наратором на словеначком језику, виде се и кадрови када се џелат Брун својим рукама и ногама ”качи” о тело обешеног и ”цимањем” настоји да, додатном тежином свог тела, жртви сломи врат!
Види се и када други пут ставља омчу око врата Миленку Јефтићу, који је био крупан и тежак човек, па је код првог вешања конопац пукао, а он остао жив!
Неписано џелатско правило, за које су знали и немачки официри и говорили су Херману Бруну да га примени, заповеда да се осуђеник на смрт вешањем ослободи, ако пукне конопац, али Брун није имао милости: отишао је кући, по други конопац, дебљи, и поново обесио Јефтића!
О томе је после рата сведочила Јефтићева породица, као и породице осталих жртава: били су непосредни сведоци, јер су Немци наредили да сви укућани морају присуствовати егзекуцији!
Са друге стране гробљанског зида
Те снимке видела је и група немачких новинара – тек када су дошли у Панчево, трагом фотографије стрељања Срба у Панчеву, са друге стране гробљанског зида, истог дана, 22.априла 1941.године. На фотографији се види официр Вермахта који из пиштоља пуца у главу стрељаног цивила који је још увек давао знаке живота…
Словеначка верзија филма
Када су им Панчевци показали и филм о злочину са фотографије, са призорима вешања, Немци су остали без речи.
А, када су разговарали са Браном Јефтићем, сином несрећног Миленка Јефтића, два пута обешеног, ућутали су сасвим и отишли. Никада се нису јавили из Немачке, нити су Панчевцима послали новинарске прилоге које су урадили.
Зашто?
Пред растанак, питали су Брану Јефтића:
– Ви мора да много мрзите Немце, због тога што су учинили вашем оцу?
– Не! Ја уопште не мрзим Немце! Знам да постоје злочинци у сваком народу, па и у Немачком, али ја међу Немцима имам и пријатеље. – одговорио је Брана.
– Мом оцу то да су урадили Срби, мрзела бих их до краја живота! – била је последња реченица коју је једна немачка новинарка из екипе изговорила пре одласка из Панчева.
Ове и многе друге детаље о страшном злочину у Панчеву деценијама је истраживао Срђан Божовић, историчар из Музеја Панчева.
– Нема говора о убиству немачких официра и ”војвођанских Шваба”, нити је тада у Панчеву могло бити било каквих ”четника”. – тврди Божовић. – Чињенице су другачије: два дана раније, 20.априла, Немци су славили Хитлеров рођендан. Било је ту и алкохола, па су се два немачка војника, поднапити, посвађали и потегли оружје један на другог: један је рањен, други убијен…
Прича је измишљена како би се избегла одговорност унутар немачке јединице, а искоришћена за обрачун фолксдојчера са Србима који су 27.марта подржали демонстрације против пакта са Немачком. Лично су одабрали Србе који ће бити ликвидирани.
Историјски сведок тог догађаја био је Вито Сударски, у време страшног злочина – дечак који је запамтио да се нацизам уселио у Панчево знатно пре рата, када је формиран ”Културбунд”, који се претворио у скривено легло фашизма у Панчеву.
Срби су то препознали и 27.марта 1941.су девастирали просторије ”Културбунда”. – посведочио је Сударски. – Сви који су у томе учествовали, али и они који су јавно били против Немачке, стрељани су уз гробљански зид или обешени у гробљу…
Тог ”дрвореда обешених”, Сударски не може да се ослободи: ”Не знам да објасним зашто светина воли да ликује, док посматрају када људе вешају и убијају! Замислите: они су се забављали тако што су Кости Радаку обешеном набацивали шешир на главу!”
У филму Готфрида Кесеа види се како џелат Херман Брун скида шешир са главе оном господину у белом капуту, Кости Радаку, јер му смета док му ставља омчу преко главе, и баца га на земљу.
Тај шешир су ”браћа Немци” касније, такмичећи се и играјући, набацивали на главу обешеног човека чије су руке и ноге биле везане.
И нису успели у својој болесној намери!
