СРПСКА КАНДИЛА НА КОСОВУ: Манастир Гориоч

27.01.2017.

Свакога дана, увек у исто време, оглашава се звоно са цркве Светог Николе, са стене северозападно од Истока. И очи Срба, повратника у неколико метохијских села, окрену се ка Белој стени, на којој се бели манастир Гориоч.

Недељом и празницима походе га малобројни Срби из Осојана, Црколеза, Старог Лукавца и Бање, који су спремни да помогну монахињама које одржавају живот у светињи саграђеној у XIV веку. Долазе и монаси из манастира ВисокиДечани, да помогну сестринству, које обилазе и припадници Унмика и Кфора.

Дођу да обиђу једну од најстаријих српских светиња, у чијем су дворишту осим цркве и звоника, конако и фонтана. Манастир је данас у тоталном албанском окружењу, као и 24 хектара земље и шуме.

Звоне манастирска звона. Одбијају се о о Мокрогорско камење, па одјекују Метохијом. Попут јаука рањеника. А рањеник га је и саградио.

Манастир Гориоч подиго је краљ Стефан Дечански, у знак захвалности за повратак очињег вида. Отуд и назив Гориоч – горе очи.

Према историјским подацима, краљ Милутин је заробио свог сина Стефана, и у оковима послао га у Скопље где му је одузет вид. Али, извршиоци казне су потплаћени, па Милутинова наредба није извршена. Стефан је све до очеве смрти носио повез преко очију. Када је краљ Милутин умро, Стефан је скинуо повез с очију, објавио да му је Свети Никола повратио вид, кренуо у борбу за наслеђе, а 1322. године крунисан је за краља.

Идући од Звечана ка Пећи, краљ Стефан је пролазећи Хвосном (данашња Метохија) често одмарао на Белој стени и са надморске висине од око 1.000 метара уживао у погледу на плодну равницу испресецану рекама и оивичену високом планинама чији су се врхови белели и у летњим месецима. Овде је и ваздух другачији, јер се сударају континентална и морска клима, а вода с источких извора мелем је на рану уморних путника. Касније је на том месту скинуо певз с очију прогледао и одлучио да баш ту сагради светињу коју је посветио Светом Николи, у знак захвалности за исцељење огорелих очију и прогласи га метохом манастира Високи Дечани, своје највеће задужбине у којој је и сахрањен.

Мала једнобродна грађевина из XIV вела делимично је сачувана. Црквa је три пута обнављана, у XVI, XVIII и XX веку, па је изгубљен њен првобитни изглед, али је сачувано 11 икона из XVI, XVII и XVIII века и богата збирка рукописа iz XIV и XV столећа, чији се део данас чува у градској библиотеци у Сант Петерсбургу, где их је пре нешто мање од двеста година пренео руски путописац Гиљфердинг.
Саграђен на ветрометини, на обронцима Мокре Горе, где удари ветра достижу и 120 километара на сат, Гориоч одолева вековима и непријатељима, делећи судбину овдашњег српског народа.

За време Другог светског рата албански балисти претворили су га у затвор за Србе и Црногорце. У јуну монахиње и монах Сава неколико дана били су без заштите, а онда су стигли војници из шпанског контигента Кфора. Чували су их и 2004. Данас ову светињу чувају припадници Косовске полицијске службе.

И Свети Никола коме се монахиње непрестано моле.