„Дође и настани се у граду званом Назарет, да се испуни што је речено по пророцима: Зваће се Назарећанин“, оста записано у Јеванђељу по Матеју, а град је тада, заправо, био мало село Јудеје које је бројало између 500 и 2.000 становника.
Место Исусовог детињства, данас броји око 70.000 становника и многи га с разлогом називају „главним арапским градом у Израелу“, јер су Арапи овде доминантна популација.
А хришћани, подељени какви јесу, нису се могли договорити ни о месту где је Архангел Гаврило саопштио девици Марији да ће родити сина Божијег, па се то по католичком веровању догодило у једном, а по православном у другом делу града. Своје место католици су обележили Базиликом Благовести – највећом црквом на Блиском истоку, док су православци на месту јединог извора питке воде у древном Назарету саградили Цркву Архангела Гаврила.
А ту где је данас црква Светог Јосифа сматра се да је била његова дрводељачка радња. Муж Девице Марије је, заправо био родом из Витлејема и овде је дошао, како би данас рекли, трбухом за крухом. Кад су Римљани кренули са пописивањем становништва свак се морао наћи у месту рођења, тако да се и света фамилија упутила у Витлејем где ће се Исус и родити, али ће касније доћи у Назарет и проповедати. Кад је дошао у сукоб са Јеврејима, упутиће се у Капернаум, а затим и у Јерусалим.
И док градови, па и Назарет, својим начином живота и модерним грађевинама помало гуше оно исконско у њима, дотле мања места још увек чувају аутентичност, па ходочасник у Кани Галилејској готово да може замислити свадбу на којој је Исус, на молбу Девице Марије, учинио своје прво чудо претварајући воду у вино. На том месту данас стоје једна поред друге римско католичка и грчко-православна црква, а у близини се налази и Магдала, родно место Марије Магдалене, Христове ученице.
И вероватно у целој Светој земљи нема толико места везаних за Христов живот и дела, колико на обалама Галилејског мора или Генизаретског језера како се још назива. Оно се налази на 220 метара испод нивоа мора и у њега се на северу улива, а на југу из њега истиче река Јордан у којој је Свети Јован Крститељ крстио Христа. А тој светој реци коју походе верници из целог света данас прети опасност да пресуши, јер је у последњих пола века изгубила 90 одсто свог годишњег воденог тока што је озбиљно смањило и ниво воде Галилејског мора који је сада најнижи у последњих сто година.
Ту су гора Тавор где се Исус преобразио пред ученицима, Гора блаженства позната по Проповеди на гори са које пуца поглед на Табху и Капернаум, места у којима је Христос дуго боравио и чинио чуда.
За Табху се везује чудесно умножење рибе и хлебова, а Капернаум где је исцељивао болесне и држао проповеди у синагоги мермерних стубова чији остаци и данас стоје, важи за родно место Светог Петра. (наставиће се…)