МАРГА И ВИЛ НА „ВЕЛИКОМ ПУТОВАЊУ“: У кући на точковима путују планетом и живе свој сан

26.03.2015.

Фото: Д. Карадаревић

Марга и њен супруг Вил, проживели су „прву младост“ као сав обичан свет, радећи „од јутра до сутра“, допуштајући слатким сновима да им тек по мало свакодневицу обоје чежњом за далеким градовима, необичним људима и непознатим културама.

Онда је необичан сплет околности учинио да немогуће постане јава: пре 12 година камион „Мерцедес“ стар пола века постао је кућа на точковима, Мексиканка и Немац до сада су уздуж и попреко прокрстарили Јужну и Северну Америку, сада путују Европом, а затичемо их у Ужицу, на одмору, док упознају балканску ветрометину.

Дочекују нас Марга и Вил широком осмесима, кажу, увек су жељни разговора и нових лица. Одмориште су нашли на ужичком брду Доварје, у близини гробља, на таквим местима, кажу, мир је ноћу загарантован. У кабини камиона инструмент табла показује 246.000 до сада пређених километара. Време је за сређивање „Мерцедеса ДБЛА 710“ из 1964. године, а онда и за обилазак града на Ђетињи. Нигде не журе, у сваком граду остају по неколико дана.

Фото: Д. Карадаревић

– Како је све почело? Ишао сам сваког дана на посао, али нисам био задовољан животом. До те мере, да сам једног дана, 1992. године, доживео тежак инфаркт. Ништа ми се боље није могло догодити! Схватио сам да ће ми живот улудо проћи, убрзао сам сређивање овог камиона око кога сам до тада тек помало „чачкао“ у гаражи. Болест и сазнање да живот пролази поред мене, учинили су да започнем велико путовање – објашњава Вил – Овај пас кога видите, мој најбољи друг, зове се Скот. То је мој сапутник од почетка. Прво смо путовали по Немачкој две године, па смо 4-5 година уживали крстарећи прво Северном, а онда и Јужном Америком, од Аљаске до Патагоније…

На свом путовању кроз Мексико, Вил је срео Маргу, била је то, кажу, љубав на први поглед. У граду Мараватио они имају лепу кућу, али у њу не свраћају. Кућу издају, на располагању имају немачку пензију, па живот нуди безброј нових путева. У кући на точковима безброј је књига, духу увек треба „хране“, а једну посебну сами праве: ту се сабирају исечци из новина које су о „великом путовању“ писале.

Фото: Д. Карадаревић

– Ја сам одабрала Аљаску за наш медени месец, а онда смо кренули доле, пут Боливије, Колумбије… Сада крстаримо Европом, били смо у Турској, па у Грчкој, ево нас и у Србији. Ми нисмо веровали у гостопримство овдашњих људи, због прошлих ратова и вести које смо слушали о Милошевићу, због тог негативног контекста у медјима. Сада смо одушевљени Србима. У Краљеву нам је било дивно, једна девојчица нам је поклонила леп сувенир, а њен тата првокласну шљивовицу – говори Марга – Када ће се наше путовање завршити? Вероватно никада. Ово је испуњен живот,  можемо и даље пратити сопствени пут, боље је него да следимо туђи.  Наше омиљено место, увек је оно на које ћемо тек стићи.

АНДРИЋГРАД НА МАПИ ПУТНИКА

На камиону су Марга и Вил нацртали мапу света, са свим досадашњим путовањима.

– У будућности, чекају нас Азија и Африка, али пре тога идемо у Мокру Гору, па у Вишеград да видимо стари мост и Андрићград из кога исијава историја, желимо да се возимо старинском „Шарганском осмицом“… – кажу нам на растанку насмејани путници – Ми нигде не журимо.