МАКСИМ КОНОНЕНКО: Владимир Владимирович
Владимир Путин (Фото: Sputnik/ Алексей Дружинин)
Ступао једном Владимир Владимирович на дужност Председника Руске Федерације. Поред хиљаду и седамсто свечано одевених људи, кроз све сале великог кремљовског дворца прође Владимир Владимирович до места где је стајао царски трон, и стаде поред председника Уставног суда Валерија Дмитријевича Зоркина.
Валериј Дмитријевич опсова у искључени микрофон, после чега микрофон укључише и председник рече:
– Владимире Владимировичу, положите, молим вас, заклетву Председника Руске Федерације.
Владимир Владимирович се осврну у недоумици, примети заклетву која је лежала на малој катедри, узе је у руке и додаде је Валерију Дмитријевичу.
– Ма не мени, братело – рече Валериј Дмитријевич. – Не мени, него народу Русије.
– Па ту је само једна… – неодлучно промрмља Владимир Владимирович. – Нема за све… Прелазна, шта ли?
– Не – тихо просикта председник. – Једна за све. Просто прочитај…
– А, разумем – климну Владимир Владимирович, врати се до катедре, положи на њу заклетву, онда положи десну руку на Устав, леву на тешки златни ланац и са интересовањем поче да чита текст заклетве.
– Наглас! – прошишта председник.
Владимир Владимирович лако поцрвене и дубоко уздахну.
– Братели! – узвикну Владимир Владимирович, и хиљаду седамсто гостију са олакшањем уздахнуше.
Живот се настављао.
***
Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.
– Владимире Владимировичу – рече водитељка – погледајте ко нам је ту!
– Ко? – није схватио Владимир Владимирович.
– Алексеј Леонидович Кудрин – рече водитељка и одједном се појави Алексеј Леонидович Кудрин.
– Владимире Владимировичу – упита Алексеј Леонидович – ја сам најбољи министар финансија на свету. Зашто ја сад нисам министар?
– Опет он тера своје – рече Владимир Владимирович. – Ко га је уопште овде пустио? Изведите га! Већ сам ти рекао – кад ће ти досадити? Што идеш за мном? Сачекај! Имаш ли ти стрпљења?
– Имам – слегну раменима Алексеј Леонидович.
– Па онда, стрпи се – рече Владимир Владимирович.
– А да ли је могуће мало прополемисати? – бојажљиво упита Алексеј Леонидович.
– О чему? – упита Владимир Владимирович.
– О парама – одговори Алексеј Леонидович.
– Опет о парама… – рашири руке Владимир Владимирович. – Пара нема и неће их бити! Ти се уопште не разумеш у социјалну проблематику. Све паре треба дати људима. Нека људи троше – њима се то свиђа. Хајде да пређемо на следеће питање. Нашао ми се ту полемичар…
***
Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.
– Владимире Владимировичу – упита ТВ водитељ Кирил Клејменов – да ли сте задовољни мерама које предузима Влада?
– Влада? – зачуди се Владимир Владимирович и осмех му се заледи. – О коме ви то?
– Па, министри… – објасни ТВ водитељ. – Да их отпустите, можда?
– То није интересантно – одговори Владимир Владимирович. – Интересантније их је мало преправити. Промешати.
– Како то? – није схватио ТВ водитељ.
– Ех, како… – објасни Владимир Владимирович. – Одрезати једноме главу и пришити је другоме. Ту и тамо заменити ноге, руке… Добри су то људи, зашто се разбацивати?
***
Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.
– Владимире Владимировичу – упита ТВ водитељка Марија Сител – реците, зар вам све ово није досадило?
– Досадило – поштено признаде Владимир Владимирович. – Може кафица?
***
Одговарао једном Владимир Владимирович на питања грађана Руске Федерације.
– Владимире Владимировичу – упита ТВ водитељ Кирил Клејменов – зашто ми Кини продајемо струју тако јефтино? Зашто својима продајемо два пута скупље?
– Зато што је у Кини више људи – одговори Владимир Владимирович. – А код нас мање. Разумете?
– Не разумем – рече ТВ водитељ.
– Ето видите – рече Владимир Владимирович. – Не разуме, а ту ми навалио…
***
Телефонирао једном Владимир Владимирович Председнику Руске Федерације Дмитрију Анатољевичу Медведеву.
– Слушај, братело – рече Владимир Владимирович. – Шта радиш?
– Гледам „Доктора Хауса“ – одговори Дмитриј Анатољевич. – Нова епизода.
– Како то? – није разумео Владимир Владимирович. – Па још није изашла!
– То за вас није изашла – одговори Председник. – А председницима приказују два дана раније.
– Тако, значи… – хладно рече Владимир Владимирович. – Па добро…
– Ма не брини – насмеја се Дмитриј Анатољевич. – Нисам ја крив што сам сад Председник… Долази, погледаћемо заједно. Само што сам укључио. Ево, тек почиње. Неки Грузин вози санке…
– Не препричавај! – узвикну Владимир Владимирович. – Долазим!
– Чекам – одговори Председник и искључи везу.
Владимир Владимирович устаде од стола и притисну дугме да позове секретара.
Превео Желидраг Никчевић
