КЊИГА ВИШЕГРАДСКИХ ЈЕВРЕЈА ОТИШЛА У ИСТОРИЈУ: На Јеврејском гробљу Околишта сахрањена посљедња вишеградска Јеврејка, Букица Романо
У присуству чланова породице, бројних пријатеља, познаника и комшија 16. фебруара 2017. године, у Јеврејском гробљу на Околиштима изнад Вишеграда, сахрањена је Букица Романо, рођена 1924. године у јеврејској породици Монтиљо.
Тако је склопљена и отишла у историју књига велике колоније вишеградских јевреја, који су оставили дубок траг у историји града на Дрини и Рзаву, посебно у Аустроугарском периоду.
Према записима познатог вишеградског новинара и хроничара, покојног Љубомира Мутапчића, Вишеград су, почев од деветнаестог вијека почели да насељавају Јевреји, прво сефарди (трговци и занатлије), а потом и ашкенази (предузетници, љекари, апотекари). Тако их је 1908. било 177, а кад су уз сефарде, са тадашњим великим инвестицијама на ускотрачној прузи и шумарству, почели да долазе и ашкенази, њихов број се 1910. повећао на 265.
„Предузимљиви и штедљиви вишеградски Јевреји подигли су готово све данашње старе зграде у главној Улици краља Петра првог, укључујући и Лотикин хотел на вишеградском тргу Палих бораца, данашњу зграду Борачке организације, изграђену 1905, једну од најљепших синагога у БиХ, те стару зграду МУП-а поред Рзава“, записао је Мутапчић.
Ратови и сеобе у друге крајеве свијета вишеградске Јевреје „преселили” су у сјећања.
Букица Романо се 1946. године, након изласка из логора „Берген-Белзен“, удала за познатог вишеградског месара, Аврама Мамића Романа, који је 1938. на Јеврејском гробљу на Околиштима, заједно са сународницима, сахранио Лоти Цилермајер, чувену Лотику, на коју још не блиједе сјећања најстаријих Вишеграђана. У завршном дијелу романа „На Дрини ћуприја” Лотику је описао наајистакнутији књижевник и нобеловац Иво Андрић.
Посљедња вишеградсака Јеврејка била је образована и говорила је неколико језика, а међу комшијама, било које националности, одувијек је била омиљена и изузетно поштована.
