Породица Раша Симића у Пилици, годинама домаћински отпрема конобарце у – удају
КАФАНА, ГОСТИМА ТАЗБИНА
ПИЛИЦА – Мит о кафеџијама који настоје да на сваки начин искористе конобарице у својим кафанама – дефинитивно је срушио Рашо Симић (70), угоститељ из Пилице код Бајине Баште. Код њега и супруге Иване – у некадашњем “Излету“, а данас “Бристолу код Симића“, конобарице су, одувек, биле као – рођена деца.
Њих 18 – Симићи су и удали, на свој начин: част гостима, али млада “на вересију“ – никоме! Газда Рашо сваком просцу је у кућу отишао, са његовим родитељима разговарао и, тек кад се увери да су прошчеве намере крајње озбиљне, давао би младу. Од 6.јануара, тек минулог Бадњег дана, Симићи траже нову, деветнаесту конобарицу.
Осамнаеста се удала.
. Срећни бракови
По Милену Стефановић (23), родом из Овчиње код Бајине Баште, просци су дошли у кафану. Младожења, Дарко Гагић (31) из Пилице, запослен у подгоричкој “Термоелектри“, младу узео од Раша (4) јуниора. Извео је – као сестру.
– Батли смо ми. – прича, сав озарен, Рашо сениор. – Све су одавде отишле у срећан брак! Живе, сада, моје конобарице у Чачку, Ужицу, Бајиној Башти, Француској, Немачкој, Шведској, Бањалуци… Јављају се често, посећују нас. Четири пута смо били и кумови!
Кумовали су Рашо и његова супруга Ивана. Сада је кафана на њиховом сину Мишу (37) и снаји Драгани (34) и на њиховој деци: Нади (14), Ивани (13), Винки (9), Милану (10), Јелени (6) и Рашу (4). Сви су, на просидби и веридби, радили у кафани: девојчице у кухињи и у послузи, а Милан је хармоником дочекао просце. Када је извео младу, најмлађи Симић, Рашо, из свег гласа “затегао“: “Стаде се цвеће росом китити, стадоше момци цуре просити…“ Просци галантни, плаћају музику.
– Свекра љуби у руку, па у образ! Тако! – упућује Рашо своју дојучерашњу конобарицу. Просци га ословљавају са “пријатељу“, а Ивану “пријо“. Младини родитељи нису могли да дођу на веридбу, јер је Овчиња била завејана.
. Не примају удате
– Лепо је кад те газде служе. – уз смех каже срећна млада. – Шалим се, никада их нисам доживљавала као газде. Они су ми као родитељи и заиста ми је жао што идем одавде. Али, срећна сам што се удајем!
И пре него што смо то чули од Миша, који сада води кафану, Милена нам је рекла да је у Симића кући имала статус као и остала деца.
– Овде су сви исти. – каже Мишо, у паузи коју уграби док надгледа како се просци госте. – Нема у нашој кући две трпезе, за газде и раднике! На магацинима нема кључева! Па, људи, немам ни врата на сушари за месо! – шири руке Мишо и одлази у коло. Довикује: – Пишите – “Бристол“ тражи конобарицу, само два услова: неудата и поштена!
Зашто неудата – питамо Раша: – Зашто? Па, хоћемо да удајемо, а не да разудајемо! – каже уз смех. – Имали смо, једном, удату конобарицу. Развела се и удала за другог! Е, то не волимо!…
Испред кафане трешти пиштољ. Мишо оглашава селу велико весеље. У кафани – више нико не седи, сви играју, ломе се чаше. Ако! Дај, боже, да има конобарица за удају, а Симићи ће набавити чаша колико треба.
Момци из Пилице и околних села – већ се распитују: када стиже нова конобарица?
КОД ИВАНЕ
Најстарија кафана у Пилици званично се звала “Излет“ и “Бристол код Симића“, али гости врло ретко користе ова имена. Најчешће кажу – идемо код Иване, јер је газдарица Ивана припремала најбољу храну у кафанама од Бајине Баште до Ужица. – Каква газдарица, ја сам овде само радник! – каже ведро Ивана. – Радила сам и само радила!
Вредноћу преноси и на унучад: свакој унуци купила је по шиваћу машину, а сваком унуку – по хармонику, да могу сами да раде – и зараде.
