Зоран Шапоњић

„ИСКРА“ У СЕВЕРОДВИНСКУ (5): У Јељциновој канцеларији речено нам је – ваше подморнице за две године неће више никоме требати!

Фото: З. Шапоњић

Импресиван је поглед са моста преко реке Северне Двине на производне погоне Севмаша у Северодвинску! Панораму коју попуњавају огромне хале, највећа од њих има површину од шест фудбалских терена, уоквирује и димњак електричне централе, висок 200 метара, и, зачудо из сред производних погона, простора претрпаног халама вире – крстови манастира!

Севмаш у Северодвинску, на 300 хектара, огромно је предузеће у коме су од 1950-их година и првих пројеката те врсте, направљене 132 руске нуклеарне подморнице. Гигантска хала само је једна од многих у којима тренутно ради 30.000 људи, поред највећег погона је још један само мало мањи, десетине других, поред су огромни кранови, на једном од сувих везова је и ракетна крстарица „Адмирал Нахимов“, дуга 250 метара, на којој се од 2013. изводи реконструкција односно, потпуна модернизација.

Едуард Сергејевич Борисов, једна од легенди предузећа, тренутно саветник генералног директора, није јуче био превише отворен када сам га питао колико се тренутно подморница прави у Севмашу и када ће оне у море.

Фото: Sputnik / Ildus Gilyazutdinov

-Сада радимо подморнице из две серије, из пројеката „Јасен“ и „Бореј“. То је четврта генерација подморница. Овде ја на модренизацији, односно на дубинском ремонут и ракетна крстарица „Адмирал Нахимов“. Пројектујемо атомске и дизел електричне подморнице пете генерације. Оно што је сада најважније и на чему се највише ради јесте како подморницу сакрити под водом, учинити је невидљивом, како смањити ниво буке, магнетно поље које оне производе, како сакрити остале трагове. У пројекту названом на западу „Акула“ ми смо већ ниво шума смањили испод нивоа природне буке коју производи море. Због тога су Американци те подморнице назвали „црним рупама“. Ради се и на новим материјалима, новим легурама. Сада је у предсности онај који пре нађе свог притивника – био је одговор Борисова којим сам морао бити задовољан.

Фото: З. Шапоњић

Један од челних људи гиганта са севера Русије, каже да је скоро анализирао елементе америчког пројекта „Вирџинија“, упоређивао их са руским подморницама четврте генерације, „Јасен“ и „Бореј“,  и да је закључак до кога је дошао да и Руси и Американци граде подморнице у истом року, квалитет наоружања тренутно је исти, али су руске подморнице два пута јефтиније.

-Кад ме питате у чему је тајна – мислим да су у питању људи. Овде на северу гледано кроз историју, сељаци нису били робови господара, овде није било крепостног права, овде није дошао Џингис Кан, људи су живели у посебним условима, овде су сељади још пре неколико векова били, садашњим језиком речено – менаџери, морали су да се снађу, да сами произведу, продају, да посеју, пожању… Морали су да преузму одговорност за опстанак породица, за то је требало доста знања… Друго, овде на северу жена је веома самостална. Пошто са  земље нису успевали да прехране породице, мушкарци су морали да иду у лов, риболов, жене су остајале код куће месецима, морале су да преузму одговорност… За све то у патријархалном систему и жене су морале да буду писмене, одговорне. Данас у Севмашу, од 30.000 радника, једна трећина су жене и многе од њих раде на јако одговорним пројектима и пословима – каже Борисов.

Он је у Севмашу пуне 53, године, напредовао је од ученика до највиших функција, данас је, каже, поносан кад види подморнице које излазе и хала завода. Једна од тих подморница четврте генерације, пројекта „Бореј“, дуга је 170 метара, може и до 450 метара под воду, носи 16 до 20 интерконтиненталних ракета, има нови нуклеарни реактор.

-Нема подморнице без колектива. Градња атомске подморнице могућа је само ако имате национални програм. У градњи прве нуклеарне подморнице у Северодвинску учествовало је око 200 завода. Градња подморница четврте генерације, много је сложенија. У пројектовању, градњи, испитивању учествује чак 800 завода, организација, института. Атомска подморница много је сложенија од, рецимо, ловаца бомбардера, од борбених бродова и других борбених система. Узмимо само податак да је на радној дубини подморнице од 200 метара притисак 200 тона по метру квадратном. Код подморнице „Комсомолец“ која је рекордер и која се спустила на дубину од 1.000 метара, тај притисак је 1.000 тона по метру квадратном. О другим елементима да и не говоримо. Подморница је космодром под водом – каже саветник директора Севмаша.

Фото: З. Шапоњић

Борисов нам је јуче испричао и један посебан детаљ везан за тестирање подморница треће генерације.

-Са једне од подморница током теста испаљено је 16 нуклеарних балистичких ракета, и то све једна за другом, у операцији „нилски коњ“. Можете ли да замислите сложеност тог испита? Американци то никада нису радили на тај начин. Свака од те врсте  ракета потенцијално, 20 пута је јача од бомбе бачене на Хирошиму. Да бисте изградили подморницу морате имати развијену металску индустрију, машиноградњу, хемијску индустрију, атомску енергију… – каже Борисов.

Тешко је и претешко од искусног саветника извући неки ексклузиван детаљ, он у разговору води рачуна о свакој речи коју изговори. Сећа се како су у Севмашу правили подморнице из класе „Акула“ највеће на свету, а када су од руске ракетне крстарице за Индију направили носач авиона, Севмаш је показао да се квалификова и за ту делатност.

О тешким деведесетим прича опширно, понекад зађе и у домен државних тајни.

-Деведесете година памтим углавном по лошим стварима. Ново руководство земље било је романтичарски расположено, распаљене су приче да нас „европска породица народа једва чека“, да ћемо тамо бити примљени као равноправни. Сећам се, морали смо једном да добијемо сагласност канеларије Председника Русије за неки пројекат. Одемо тамо, све одговорни стручњаци из Севмаша, у канцеларији мушарац, стар 27 година, покушавамо да му објаснимо колико је важан пројекат о коме говоримо, колико је важно сачувати технологију, колико је све то битно за безбедност земље… Он нас је саслушао и испратио речима да за две године наше подморнице никоме неће бити потребне! Слично расположење било је на много места. Тих година, 1992, 1993, економске позиције Севмаша били су сасвим урушене – прича Борисов.

– Данас гледам како у Вашинготну протестују, плачу службеници који нису добили плату један месец, ми смо тада радили  а плату нисмо добијали ни по шест месеци… Сећам се, 1998. године, Влада је буџет за наше предузеће утврдила у јуну месецу, и то у износу од 16 милиона рубаља. А, тада је тај износ могао да покрије – двоседмични фонд плата. Дакле, да су нам тај новац дали 1. јануара, ми смо са њим могли да платимо људе за две недеље и да 15. јануара ставимо кључ у браву! – описује тешке дане Севмаша саветник генералног директора.

Фото: З. Шапоњић

Прича да је Севмаш грађен пре  Другог светског рата са идејом да се у заводу бродови не склапају, него да се овде праве. За то је било потребно развити многе секторе од металургије до машиноградње, бродоградње, других области. Идеја је била да завод буде независан, да сам може да прави бродове, да не зависи од других.

-Кад је кренуло тешко време, 90-године, ми смо имали резерве. Делови завода, њих више од 100 добили су право да сами закључују уговоре са фирмама по Русији, и не само по Русији, да се боре за своју позицију. То је покренуло иницијативу. Почели смо да правимо понтоне, мање бродове, чак и цивилне, али, имајући у виду наше капацитете, опрему, радило се о томе као да смо возили „кутију шибица у шлеперу“. Тада смо имали тешке задатке да запослимо људе, да их сачуавмо, да сачувамо технологију, да опстанемо једноставно, решење смо нашли и у производњи морских платформи за вађење нафте и гаса на Арктику. Направљене су тада две овакве платформе, једну уникатну, 126 метара пута 126 метара, висине 109 метара, само тежина уграђеног метала била је 110.000 тона, укупна тежина пола милиона тона. Постављена је у Баренцово море, ено је ради беспрекорно, извадила је само прошле године шест милиона тона нафте. Држава нам је тада дала могућност да направимо и две дизел подморнице за иностранство. Те 90-биле су много тешке, није било хране за децу, сећам се, били смо принуђени, у фабрици смо направили указ да жене и деца могу да долазе викендом и да се хране, делили смо и хлеб који смо куповали у локалном пекарском предузећу на црту – прича Борисов.

Фото: З. Шапоњић

Данас је, каже, много, много боље. Предузеће има нове наруџбине, има нове пројекте, има посла. Путин је, додаје, “ човек војник“, он разуме војна питања, он је одмах после доласка на чело државе дошао овде и присуствовао подизању заставе на подморницу из пројекта „Гепард“.

Стручњак високог ранга, један од најодговорнијих људи у предузећу, са више државних награда, присећа се, кроз ангедоту и неких невероватних догађаја у фабрици атомских подморница, несхватљивих за остали свет:

-Био је сам крај 1993. године, 31. децембар, радио сам на Севмашу и тог дана ујутру саопштили су нам да је купљено месо у Хомогорском региону за раднике… Кад смо кренули кући, месо је стварно стигло, али била су то нека мала, мршава телад, која су поклана због тога што нису имали огрева да греју простор у коме су била смештена. И, на сваког радника у мом одсеку, а све су то врхунски стручњаци, дошла је по једна та мала мршава полутка… Дође аутобус, али возач неће да нас прими са полуткама, каже, нема такво наређење… И, шта ћемо, натоваримо сви редом по ону своју полутку на леђа и кренемо тако кроз град… Каква је то срећа била, донети кући месо за Нову годину… – прича Борисов.

Фото: З. Шапоњић

На просто питање зашто тада није отишао из Севмаша, а са својим квалификацијама могао је да бира посао и плату на Западу, саветник одговара још простије:

-То је чиста метафизика… Ко то умире од носталгије? Руси, Срби и  Јапанци, остали преживљавају…

Командант Војно морнаричке флоте русије Владимир Корољев изјавио је прошле године да су три атомске подморнице четврте генерације „Јуриј долгоруки“, „Александар Невски“ и „Владимир Мономах“ ушле у састав флоте. Све три су изграђене у Северодвинску. Саветник Борисов и на поновљено питање није нам јуче открио колико се „Бореја“ и „Јасена“ тренутно гради у Северодвинску. По неким подацима прдузеће тренутно има осам наручених од стране Министарства одбране Русије.

По доступним подацима, свака од 16 атомских ракета са „Бореја“ може да носи 10 независно усмерених атомских глава, свака има домет до 8.500 километара. Ове подморнице смањиле су ново шума на нулу, уместо пропелера имају иновативни хидро-џет систем, систем покреће нуклеарни реактор снаге 200 мегавата, труп је превучен специјалном масом…

За „Јасен“ подаци говоре да носи 32 „калибра“, поред конвенционалних носи и атомске главе, за циљеве до 2.500 киломтара. Сем овог, и „Јасени“, који су ловци на подморнице носаче ракета,  то им је основна намена, невероватно су тихи…

Фото: З. Шапоњић

Каква би то била ексклузива видети их на везу, али…

А црква у сред круга Севмаша? То је Никол-карељски манстир стар најмање 600 година. У њега су се 1937. године сместили први градитељи Севмаша, касније је срушен. Обновљен је пре неколико година управо напорима људи из Севмаша.

Зоран Шапоњић

Оставите коментар

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Поштовани читаоци,
Молимо вас да се придржавате следећих правила за писање коментара:
Неопходно је навести име и е-маил адресу у пољима означеним звездицом, с тим да је забрањено остављање лажних података.
Коментари који садрже псовке, увреде, претње и говор мржње на националној, верској, расној основи или поводом нечије сексуалне опредељености неће бити објављени.
Приликом писања коментара водите рачуна о правописним и граматичким правилима.
Није дозвољено постављање линкова односно промовисање других сајтова кроз коментаре, те ће такве поруке бити означене као спам, попут низа коментара истоветне садржине.
Коментари у којима нам скрећете пажњу на пропусте у текстовима неће бити објављени, али ће бити прослеђени уредницима, као и они у којима нам указујете на неку појаву у друштву, али који захтевају проверу.
НАПОМЕНА: Коментари који буду објављени представљају приватно мишљење аутора коментара, то јест нису ставови редакције ИСКРЕ.