„ИСКРА“ НА КРИМУ (6): Од Крима до Кубана и назад, и један изненадни сусрет са Кустурицом у Симферопољу

25.08.2018.

(Крим близу Судаке) Фото: З. Шапоњић

Крим има хиљаду лица а у ствари сва су једно. Нека од тих лица видљива су на први поглед, од предела северо-источно и северозападно од Севастопоља, преко великих степа око Феодосије, или татарских села на југу полуострва, од Феодосије и око Судаке, друга су неухватљива, до краја остану скривена, неодгонетнута. Крим је огроман простор, од Севастопоља до Кримског моста је више од 300 километара, пун тајни, скривених места.

Одмах иза Севастопоља, путем према Јалти, кримски предео је пун брежуљака, дугих долина у којима су безбројни зелени виногради, а грожђе има укус Крима, слатко је, има помало и неке специфичне горчине, као да су измешани укуси грожђа и степског пелина. Мештани око пута продају лубенице, диње, грожђе, смеју се са турстима, понеком дају и грозд на поклон.

Већ после 20-так километара широка магистрала залази у високе планине а високе камене литице  понегде стотинама и стотинама метара окомито падају право у Црно море.

Град Симферопољ је у самом центру полуострва. До њега и из њега воде сви путеви на Криму. Крај града је велики аеродром са новом огромном зградом која има име „Кримски талас“ и која је изграђена за само две године од стакла и челика. У јутро позног августа зграда је пуна туриста који се враћају углавном у Москву, али и у друге веће градове Русије.

Симферопољ је град од 400.000 људи, разбацан по степи и брежуљцима, има ту много зграда и из совјетском периода али и много нових шарених блокова. Између су куће мештана, са двориштима пуним цвећа, неке од тих кућа су од камена тврде, велике, нове, друге су јефтиније, од дрвета, са прозорима из којих гледа кримско небо.

(Крим код Феодосије) Фото: З. Шапоњић

Ка аеродрому гради се нови ауто-пут, али су све очи из Симферопоља упрте ка истоку и Керчу, кримском мосту ка коме се гради други велики ауто-пут дуг више од 220 километара. Тај ауто пут на много места је већ завршен, на још више места су тешке машине и људи који раде и ноћу.

-Тај ауто-пут важан је исто колико и кримски мост. Он је пупчана врпца којом Крим везујемо за Русију, тим ауто-путем и већ изграђеним мостом отвориће нам се сва Русија, а и Крим ће се отворити за Русију. Видећете, за пет или десет година Крим нећете препознати – кажу у Симферопољу.

Над Кримом сунце свиће од истока. Пустом, великом степом око пута који из цента полустрва води ка Феодосији и даље ка Керчу дуго царује сумрак, а онда, одједном, сине степа окупана јутарњом росом и јутарњим сунцем. Тек понегде по степи се повуче измаглица а слика постане величанствена, као и крдо коња које се изненада појави на хоризонту а онда исто тако, изненада и нестане. Овде је степа углавном пуста, спржена августовским сунцем и дугом сушом, а преко равнице дува јужни, понекад и источни ветар, ковитла облаке прашине, док око Феодосије таласи Црног мора у непрекидном низу ударају у дугу, дугу песковиту обалу.

Иста је слика и преко Керча, полуострва на полуострву Крим, и овде је свуда около равна степа, понегде понеки брежуљак, и свуда поред постојећег пута тешке машине и људи који граде ауто-пут ка Керчу.

-Када је у мају отворен мост преко Керчког мореуза, један новинар тада је приметио да јесу Руси из јужног дела Русије, али и из Москве, других великих градова похрлили да виде мост и Крим, али су и људи са Крима похрлили у јужну Русију, макар до Краснодара, Новоросијска и нису се чуду могли начудити колико се Русија променила. Многи од њих годинама, деценијама, неки и никад, нису изашли са Крима. Док није направљен мост, до копна се могло само трајектима а то је било и дуго, и неудобно, сада се са Крима, преко моста до Кубана стиже за двадесетак минута – прича ми у колима мој руски друг Дмитриј Карабчуков.

Кримски мост истинско је чудо. Огроман, неставаран, из даљине изгледа као да га је нека сила, руком, одједном спустила на море. Доле под мостом, туку се, сударају, пенушају воде Азовског и Црног мора. Десно, Црно море је тамније боје, модрије, површином плове велики таласи који се пене на врху, лево је Азовско чија је боја више зелена, светло плава, а над водом је прозирна јутарња измаглица.

(Пут поред Црног мора код Алуште) Фото: З. Шапоњић

Иза моста отварају се Кубан и велика кубанска степа. Овде је земља питома, тло плодно, поред пута је много зелених винограда који гледају право на Азов и његове магле, мало даље брегови  пуни суве траве.

Ово је козачка земља.

У зору степом јашу козаци на бојним коњима, машу сабљама, оспу се као лавина низ брегове, а та слика неће се у рано августовско јутро отворити пред свима. Само пред онима који бескрајно воле ту тужну, сиву, спржену траву и земљу, мирис пелина и прашине и приче о козацима и њиховој славној историји.

Назад од моста, према Криму, Феодосији и Судаки до Симферопоља и Севастопоља може се и другим путем, преко Алуште и Јалте. Око Феодосије и Судаке су углавном татарска села, у сваком се види минара по једне или две џамије, у једном селу је и црква блештаво златне куполе одмах поред џамије. У августовско подне док сунце пржи, улице села су потпуно празне, све куће имају сиве кровове, а већина их је сасвим просте ахитектуре.

Овде је предео величанствен. Високе плаве планине праве огроман зид према југу, чини се понекад и непремостив, а између планина су дубоке долине у којима су реке које су ових дана скоро па пресушиле, и у њима плодна, обрађена земља, и углавном виногради. Пут води понекад директно кроз планине, а онда одједном поред саме обале и таласа Црног мора.

И, можете овде сатима лутати татарским селима, нећете срести ни видети никога живог, тек понекад прашњавом улицом протутњи понеки аутомобил, подигне прашину и нестане.

У селу Рибачје, уствари градићу који је на самој обали Црног мора има и простих рибарских кућа, малих, али и великих стамбених блокова, великих кућа богаташа, а улицом градића у подне је тешко проћи од туриста који миле на све стране, од плажа до продавнца до кућа а обали у којима су смештени.

Јуче ујутру, на аеродрому, сасвим изненада и непланирано, срео сам Емира Кустурицу и чланове његовог „Но смокинг оркестра“, враћају се после концерта на Јалти, до аердрома Шереметјево у Москви, а онда правац Бордо где је имају концерт.

-Концерт на Јалти био је сјајан. Много младих, лепих људи, овде сам био и прошле године, и једноставно, Руси ме воле. Готово да више у Русији нема града где нисмо свирали – каже Кустурица.

На 10.000 метара, изнад Азовског мора и простране Русије дуго смо после причали о новом филму који спрема и који већ има у глави. Сваки минут прилазио нам је по неко, да се фотографише са Професором.

-Ета Кустурица, ета њет реаљно – кажу неки Руси док се фотографишу са славним режисером.

Један мали, плавокоси Рус прилази неколико пута, да се фотографише, да тражи аутограм, па да нешто пита…