Зоран Шапоњић

„ИСКРА“ НА ДАЛЕКОМ СЕВЕРУ РУСИЈЕ (6): Овде Русија спрема своју најјачу атомску крстарицу, она ће променити правила игре на мору!

27.01.2019.

Фото: З. Шапоњић

Виктор Леонидович Кањишевски, капетан првог ранга, својевремено заменик командира руске Ескадре тешких атомских крстарица, није могао прекјуче, у разговору за „Искру“, да открије колико је атомских глава, кад је био на том положају, имао под командом. Кроз осмех каже, понекад је тај број могао да буде нула, понекад – много већи.

Официр високог ранга који је део своје каријере провео и на ракетној крстарици „Калињин“, сада је на том истом броду који је променио име па се сада зове „Адмирал Нахимов“, и обавља дужност одговорног за модернизацију брода. „Нахимов“ је сада на везу у Севмашу у Северодвинску, а Кањишевски је део руководеће екипе која има задатак од модернизује супер тешку и супер модерну ракетну нуклеарну крстарицу.

Када смо од Кањишевског покушали да сазнамо хоће ли на „Нахимова“ бити постављене и хиперсоничне ракете „Циркон“, и колико њих, руске „убице бродова“ које по неким подацима могу да лете 10 маха, односно 7.400 километара на сат, и које би требало да буду оперативне до краја деценије, његов одговор био је веома занимљив:

-Русија развија ракету „циркон“, то није тајна. Циркон је у првом реду противбродска ракета. Такође, Русија модернизује своју најјачу крстарицу „Нахимов“. Његов задатак јесте противбродска борба. Да ли ћемо уклопити два пројекта, сами закључите?

Модернизација „Адрмирала Нахимова“, брода дугачког 250 метара, једне од четири тешке крстарице које су Руси изградили од 1980. до 1998. почела је 2013. године, а Кањишевски каже да ће брод брзо бити завршен и враћен на море. Кад се то деси, биће то вест светских размера, а нова руска крстарица промениће правила игре на мору. Када је средином 80-их завршен, његов задатак био је да покаже моћ СССР-а и да спречи избијање Трећег светског рата, а шта ће бити задатак новог „Нахимова“ било је питање за Кањишевског:

Фото: Sputnik / Oleg Lastochkin

-Од пројектовања оружја до уградње прође прође и пет година. Сећате се да смо терористе у Сирији гађали ракетама са брода „Бујан“ у Каспијском мору, 1.500 километара далеко. „Бујан“ је шест пута мањи од „Адмирала Нахимова“, онда замислите шта ће он моћи да ради. Подсећам да су се Американци повукли из споразума о ракетама средњег домета… Хипотетички, само „Адмирал Нахимов“ имаће могућност да својом снагом стопира намере земаља Европе, да на својој територији прихвате америчке ракете средњег домета. У другом случају, свака европска земља мора схватити да ће бити на нишану, све, сем Србије – каже Кањишевски са којим смо разговарали у Северодвинску у граду на крајњем северу Русије у коме се „Нахимов“ и ремонтује.

И нови покушај да од официра високог чина и одговорности сазнамо нешто детаљније о реконструкцији и о новим оружјима тешке крстарице, завршио се слично:

– Негде 1982. године, наша крстарица „Киров“  ушла је у Средоземно море, а тамо је већ било шест америчких нуклеарних подморница са балистичким ракетама. Тада је наш брод имао могућност да у пречнику од 50 километара у води открије и много ситније предмете а камоли подморнице. Шта мислите какве ће могућности у том погледу имати „Адмирал Нахимов“ када изађе са модернизације? Америчке подморнице тада су одмах отишле,  а правило је било да се други бродови „Кирову“ не приближавају на 500 км. Те крстарице из пројекта „Орлан“ имали су могућност да из ваздуха бране не само себе него и читаву ексадру. Негде 1993. на „Калињин“ и још двадесет бродова који су били на вежби, одједном је испаљено 16 модерних ракета које су ишле брзином од 1.700 метара у секнуди. Зенитна оружја Калињина оборила су 14. Шта мислите какве ће могућности „Адмирала Нахимова“ бити сада? – каже Кањишевски и његов одговор онда постане кристално јасан.

– Када смо 90-их од наше крстарице направили брод носач авиона за Индију, њихови стручњаци остали су запањени када је брод негде код Мурманска уочио авион на даљини од 600 километара, а тада су њихови бродови могли да „ухвате“ авион на 250, км. Шта мислите шта ће тек „Адмирал Нахимов“ моћи сада? Знам да је рађена симулација амерички носач и још 14 пратећих бродова  против „Нахимова“, у старој верзиији и још два брода и да је у симулацији резултат био нерешен. А, што би „Нахимов“ ишао сам, када га увек прате други бродови, испод су подморнице, изнад авиони. Какве ће тек бити могућности модернизованог брода – питао нас је јуче Кањишевски у Северодвинску.

Фото: З. Шапоњић

Сјајан је, каже, био осећај када је са „Калињином“ испловљавао на море. Осећај припадности својој земљи и свом народу, осећај да радиш важан посао. Сећа се капетан Кањишевски и Србије и бомбардовања 1999. године и то не по добру.

– Када је било бомбардовање Србије био сам на носачу авиона „Адмирал Кузњецов“ који је био близу зоне сукоба. Америчке ракете су скоро преко нас ишле на Србију, ми смо чекали наређење, али, оно никад није стигло…  Имали смо жељу, и те како, да се умешамо. Осећали смо тада да смо једна породица са вама. И због онога што се тада десило вама, сада градимо нове бродове, без тога нема ништа – каже.

У Русији тренутно је расправа, једни тврде да земљи нису потребни тако велики бродови, други, међу којима сам је и капетан Кањишевски, тврде да су потребни.

-„Нахимов“ ће имати и ваздухопловни комплекс, носиће хеликоптере за борбу против подморница, као и три хеликоптера борбена који су учествовали у борбама у Сирији – каже овај официр.

„Нахимов“ ће, открива Кањишевски, имати 20 километара ходника, 150 кабина за официре са два и 4 места, морнари ће на сваке две кабине имати туш, на броду ће бити две руске бање, концертна сала, продавница, официрски клуб, место за рекреацију, проблем питке воде је решен новим системом…

-Нуклеарни реактор на „Петру Великом“ ради без проблема 28 година, а шта мислите какав ће бити на „Нахимову“… – питао ме је  Кањишевски а ја и нисам баш умео да му одговорим.

– Срећан сам што сам поново на „Калињину“, сада „Адмиралу Нахимову“, на мом рођеном. Овај брод није претња ни за кога, он је симбол одбране, он ће бити брзо спреман да стане на линију на којој се брани Русија али и наше братство са другим народима. Изгубили смо бродоградилиште у Николајеву у Украјини, али смо овде у Севмашу добили бродоградилиште спремно да гради и авио носаче ако треба, само да држава каже – каже овај официр.

Невероватно је са колико страсти капетан Кањишевски говори о свом послу, са колико енергије о „Нахимову“. Свака његова реч је прецизна, одсечна, док прича, саговорника гледа право у очи, на крају ми је још једном поновио – „запамтите драги пријатељу, 90 посто оних који данас раде на „Нахимову“ и који су везани за брод, овакви су као ја“!

Руска штампа раније је писала да ће „Нахимов“ добити и најновији вертикални ракетни лансер  ЗС-14 у чије контејнере могу стати ракете 3М „Оникс“, 3К14 „Калибар“ и 3М-22 „Циркон-С“… На „Нахимова“ иде и систем ПВО одбране на основу С-400, као и други ПВО системи мањег домета. Тешка ракетна крстарица носиће, процене су стручњака, око 300 пројектила разних намена. Уз све ово иде и нови информациони систем управљања.

Док сам причао са уваженим саговорником, „Нахимов“ је био ту близу, на дохват руке, на једва пар километара. У овом тренутку, није га било могуће видети изближе, а није да нисам желео…

У Северодвинску јуче сам упознао и Јевгенија Хаврина, и он је, најбољи у свом послу. Јевгеније је варилац, а Дмитриј Рогозин, директор „Роскосмоса“ недавно је изјавио да је занимање варилац у Севмашу у Северодвинску, тренутно најпрестижније у Русији!

Фото: З. Шапоњић

Хаврин није било какав варилац, него, члан екипе Русије која је победила на светском првенству варилаца које је одржавно у Шангају, у Кини. На такмичењу у Русији, Хаврин је заузео друго месту.

Зна каже да од једног његовог вара, или вара – шава његових колега зависи судбина читаве подморнице, и – читаве посаде. Зато је, вели, и свестан одговорности коју носи. Правило је прича, да се за сваки вар на подморници зна, и да постоји евиденција ко га је од варилаца направио. А таквих варова на једној подморници је око 1,5 милиона, у просеку. И друга правила, каже, поштује до последњег слова, јер, та правила нису празно слово, него су установљена да се поштују и од њих зависе животи. Каже још да је у екипи најбољих у свету, али, у Русији, у Севмашу, он је тек „средњи специјалиста“.

-Кад смо као млади вариоци дошли у Севмаш, екипа старијих прихватила нас је на најбољи могући начин, као своје наследнике, без тајни… И то је било много важно. Друго, за наш посао потребна је страховита концентрација, увек и на сваком месту, у сваком секунду, овај посао не може да се ради, а да мисли лутају. Увек и најбоље радим у сваком тренуту, увек дајем све од себе и само тако може да се ради у Севмашу – каже Јевгеније.

Варење подморница није, вели, уметност, али, савршенство јесте. Сваки варилац познаје се по свом „рукопису“, он свој вар може да препозна мођу стотинама, а и контролори тачно препознају који је чији вар на подморници.

Фото: З. Шапоњић

У Севмашу је 8 година, ожењен је, има троје деце, а сваки варилац у гиганту на северу Русије који производи нуклеарне подморнице до пензије направи вар шавова у дужини од Северодвинска до Архангелска, односно, у просеку – 40-так киломтара.

Невероватне ствари прича Јевгениј о свом послу… Каже, често вари и преко огледала, а дешава му се понекад да на неким местима на којима је тешко прићи, вари и преко два огледала! Колико је то тешко, зна само он. А сваки вар на атомској подморници мора бити – савршен! Чак и када вари изнад себе, и када метал који силом земљине теже – тежи да падне натера да иде – увис!

У Севмашу ради 2.000 варилаца, Јевгенијевих колега, а њихов мото јесте да подморница није састављена од челика него од – заварених шавова!