ИМА ЈОШ ДОБРИХ ЉУДИ: Хидо Муратовић из Новог Пазара увео струју у кућу старице Станке Бакрачевић (80) на Голији

05.12.2016.

Тек једна обична сијалица од 70-так вати, Хидо Муратовић, добротвор из Новог Пазара, добри људи из овог града, а и из читавог света, огрејали су са првим мразевима, а ових дана је на Голији и снег провејавао, срце старице Станке Бакрачевић (80), заборављене душе из села Доња Тушимља, на обронцима планине.

Осамдесет година чекала је Станка струју и једну обичну сијалицу да засија и у њеном кућерку, мислила је да ће умрети, а ту срећу и ту благодет неће дочекати, све док пролетос на њена врата није закуцао Хидо Муратовић…

– Кад ми је рекла колико сања ту једну сијалицу, морао сам нешто да учиним… Кренуо сам да решавам једно по једно питање, једну по једну дозволу, много су ми помогли и људи из “Електрораса”, посебно Звонко Милановић и Дамир Ђекић, успели смо да обезбедимо стубове, жицу, онда су посао преузели монтери Аладин Челић, Решад Хаџић и Един Садовић, па електричари Миро Никић, Горан Глишовић и Здравко Мутавџић, сви су радили на мобу, бесплатно, и, струја је са првим хладним данима стигла до дома старице Станке – прича Хидо.

После су се јавили и други добри људи, Дика Ђуловић из Новог Пазара дала је 200 евра за електро материјал, помогли су и Бошко Радовановић, фирме „Пионир“ и „Лотос“ из Новог Пазара, јавили су се добри људи из дијаспоре…

Са струјом, Хидо је у дом старице донео и телевизор, да старици прекрати дуге зимске ноћи, фрижидер пун хране…
А старица Станка, радосна због струје, сијалице, због добрих људи који су се сетили ње и њеног тешког живота на Голији, имала је само једну жељу:
– Да да Бог да још коју годину поживим крај сијалице…

Живот без струје, причала је Хиду није био лак:

– Све по тмуши, по помрчини… По мраку сам лијегала, по мраку устајала, моји родитељи и брат помријеше а да сијалицу нису дочекали – речи су старице.
И порука захвалности добрим људима који су помогли, Хиду посебно:

– Хвала ти Хидо, и теби и добрим људима који сте ме обрадовали, и вас ће бог обрадовати – од срца се захваљивала старица све понављајући како још не може да поверује да је сијалица синула и у њеном дому, огрејала јој душу, њој, заборављеној и самој на планини.

Хидо одавно заслужио орден

Хидо Муратовић, добротвор, човек велике душе, који је живот посветио старим, и како то он каже, заборављеним душама по селима око Новог Пазара, Сјенице, Тутина, Рашке, одавно је за свој рад заслужио орден. И не зна се број оних којима је Хидо помогао, сакупљајући помоћ по Новом Пазару, по дијаспори, а онда је о свом трошку носећи по удаљеним селима… Ни сам не зна колико је кућа направио, колико пакета хране однео, колико новца поделио сиромашнима.

– Добри људи, а има их још, дају мени на руке ту помоћ, на моју душу, а ја то после расподелим, однесем коме треба. Тај аманет, та помоћ, валута је која нема цену, и то никад не остане ненаграђено од онога који је изнад свих нас… Радостан сам што могу да помажем људима, што ми је бог то дао – каже Хидо.