ХУМАНОСТ НА ДЕЛУ: Војин Вучићевић, о себи и другима!

23.04.2017.

Рођен сам пре 80 година (1937) у патријахалној имућној породици у селу Штитково, општина Нова варош, у подножију планине Јавор.

По свршетку Другог светског рата пошао сам у четвороразредну основну школу у Штиткову, потом се уписао у осморазредну гимназију у Новој Вароши. После велике матуре 1956 године почео сам да радим, а студије Економског факултета завршио сам из радног односа.

Радни век започео сам у Прибоју, радећи у њему 20 година, по 10 година у општини Прибој и ФАП-у. У Прибоју сам се оженио са учитељицом Драгом Ђурђевић из Крагујевца. У браку смо добили два сина, који су били врло успешни у школовању и касније у раду. Нажалост, млађи син Мома умро је 2014.године у 44-ој години живота, што је оставило неизбрисиве последице на мој живот и рад.

Године 1976. са породицом прелазим у Београд и почињем да службујем у општини Нови Београд, у којој сам радио 26 година, до одласка у пензију 2001.године. По одласку у пензију настављам са хуманитарним радом, још интезивније и успешније.

            Активности на хуманитарном и социјалном плану

Успешно хуманитарним радом могу да се баве само они који су посвећени том раду, који га воле, који воле људе и који могу да се саживе са њиховим недаћама. Социјалним проблемима и потребама људи и друштва у целини могу се успешно бавити личности од ауторитета и умећа, који су посвећени и опредељени да се тиме баве.

У мојој личности и животу изражен је социјални аспект за дружење са људима, за помоћ људима на хуманитарном и социјалном плану. У томе је образложење моје успешности у раду на хуманитарном и социјалном плану. Био сам идејни творац већег броја пројеката хуманитарне, социјалне и националне вредности и активно учествовао у њиховој реализацији и промоцији. Наводим само неке: оснивање Златарске сиријаде 1997., својевремено највећа сеоска привредно-туристичка манифестација у Рашкој области, коју су касније политичари уништили; оснивање Хуманитарне организације „Стара Рашка“, данас по много чему водећа хуманитарна организација у Србији; оснивање Сабора српске омладине из матице и расејања, Сабора од националног значаја; Женидба српских момака, пројекат од државног значаја; Обележавање Јаворског рата (1876-1878), чиме је дат велики допринос националној историји. У наставку биће више речи о неким од ових пројеката, али и неким пројектима који нису овде наведени.

Моје активности и моји успеси су неодвојиви од Хуманитарне организације, у свему делимо исте вредности.

            Оснивање Хуманитарне организације „Стара Рашка“, њене активности и успеси

Пратећи процесе у Рашкој области 90-тих година прошлог века, изазване ратом у окружењу, еконоским санкцијама, галопирајућом инфлацијом и на крају бомбардовањем од НАТО снага, стањем незапослености, сиромаштва и безнађа у коме се нашао народ Рашке области, посебно прваославни народ, у размишљању како помоћи угроженим дошло се на идеју да се оснује Хуманитарна организација која ће пружати помоћ. Почетком 2000-те године основана је Хуманитарна фондација „Миливоје Мића Мандић“, име једног Нововарошанина који је изузетно волео свој завичај и помагао људима из Рашке области, њему у част, за очување његовог лика и дела. Године 2007. Фондација је променила назив у Хуманитарну организацију „Стара Рашка“. Нови назив је прихваћен у земљи и дијаспори, јер Стара Рашка симболизује свету српску земљу, колевку српске државности и духовности.

Хуманитарна организација „Стара Рашка“  данас има   више од 3.500 чланова физичких лица, око 200 сталних и повремених донатора и исто толико чланова правних лица, што је чини јединственом хуманитарном организацијом у Србији.

Хуманитарна организација има Испоставе у свих шест општина Рашке области (Пријепоље, Прибој, Нова Варош, Сјеница, Нови Пазар и Тутин), Подружнице у Ужицу, Чачку, Краљеву, Крагујевцу и Новом Саду и Филијале у Канади, Немачкој и Шведској, за сада.

„Стара Рашка“ је до сада прикупила у земљи и дијаспори око два ипо милиона евра, која средства је уложила углавном у Рашку област. Ван овог подручија веће хуманитарне помоћи дате су за отклањање шпоследица земљотреса у Краљеву (2010) и поплава у Стбији и Републици Српској (2014).

Хуманитарна организација је реализовала више великих и важних пројеката  за које није имала адекватну помоћ државе. Наводимо само неке од реализованих пројеката:

1. Женидба око 300 момака из Србије, понајвише из Рашке области односно са Пештера, са дивним девојкама хришћакама из Скадарске регије у Албанији.
2. Помоћ сточарима у Рашкој области у набавци на стотине оваца и коза.
3. Подела воћарима око 70.000 воћних садница.
4. Подела болесној и сиромашној православној деци Божићних поклона, за десет година укупно за 50.000 деце износ од 400.000 евра.
5. Организациона и финансијска помоћ „Златарској сиријади“, највећој привредно-туристичкој манифестацији у Рашкој области.
6. Оснивање на Јавору 2008. године Сабора српске омладине из матице и расејања, који се одржава десет година заредом захваљујући „Старој Рашкој“, чија је улога у организовању и финансирању манифестације доминантна. Ову националну, културно-уметничку и туристичку манифестацију посетило је више од 100.000 људи.
7. Обележавање на Јавору у 2016.години 140 година од Јаворског рата (1876-1878), коме је покровитељ био председник Србије г. Томислав Николић, а његов изасланик начелник Генералштаба Војске Србије генерал г. Љубиша Диковић. Захваљујући „Старој Рашкој“ Јаворски рат је ушао у календар Војске Србије, тако да ће га Војска на Јавору обележавати сваке године.
8. Учешће у оргаснизовању и финансирању обележавања у Београду у 2016.години 100 година Мојковачке битке.
9. Очување културног наслеђа, обичаја и традиције српског народа, пружајући свеколике помоћи тим вредностима.
10. Робна хуманитарна помоћ – на десетине тона прехрамбених производа дечијим, предшколским и школским установама, вредна опрема и апарати за здраствене установе и др.
11. Континуирано давање хуманитарних и социјалних помоћи болесним, сиромашним и другим којима је та помоћ неопходна, помоћ опстанку села, помоћ култури, спорту и другим облицима друштвене и духовне надградње. До сада је све то било могуће са расположивим средствима, а даље?

Доста је реализованих пројеката и планова овде наведено, али није све до краја. Активности и успехе „Старе Рашке“ у периоду од 17 година није могуће набројити, али и набројано је довољно за оцену успешности.

            Ширење Хуманитарне организације ван граница Србије

Од 2003.године Хуманитарна организација почиње да се организационо шири ван граница Србије, оснивањем Филијала у Канади, Немачкој и Шведској. Сарадња са дијаспором у Канади је велика прича, па о њој опширније.

Лично сам у јесен 2003.године предводио делегацију „Старе Рашке“ која је 35 дана била гост дијаспоре и Српске православне цркве у Канади, обилазећи десетак градова у Онтарију и Квебеку. На том гостовању изложбом фотографија из Рашке области и филмом „Светлости и сенке Старе Рашке“ одушевили смо дијаспору и на најбољи начин промовисали Хуманитарну организацију. Тада је у Торонту основана Филијала Хуманитарне организације, која је касније пререгистрована у Хуманитарну фондацију „Стара Рашка“ и постала сестринска организација „Старе Рашке“ из Београда. Оснивање Филијале у Канади је изузетно важно за Хуманитарну организацију, Рашку област и посебно за децу у Рашкој области, јер су за 10 година добила око пола милиона канадских долара.

Три године касније (2006.) уз помоћ Епархије канадске и ЊП владике Георгија делегација Хуманитарне организације била је 15 дана гост српске дијаспоре и Српске православне цркве у Британској Колумбији на западу Канаде (Едмонтон, Келона, Калгари, Ванкувер и Викторија). На овом гостовању дијаспора је упозната са Хуманитарном организацијом и њеним циљевима, уз то су прикупљена знатна финансијска средства.

            Женидба српских момака

По многима ово је био национални пројекат, сигурно највреднији од свих које је остварила „Стара Рашка“. Организационо и финансијски Организација је помогла склапање више од 300 бракова између момака из Србије, највише из Рашке области односно са Пештера, и дивних девојака хришћанки из Скадарске регије у Албанији. Ти бракови су спречили гашење многих српских домаћинстава. Захваљујући њима на Пештеру поново раде три школе. Помогли су опстанку села.

Допринос Организације склапању тих бракова је немерљив. Више пута делегације „Старе Рашке“ са младожењама или без њих путовале су у Скадар да преговарају и договарају склапање бракова. За та путовања велику помоћ је пружало Предузеће „Ласта“ из Београда, обезбеђујући бесплатан превоз. Било је случајева када је у Скадар из Београда организовано долазило и 30 момака, а тамо их чекало 70 девојака. Дружење и упознавање уз помоћ преводиоца уз заједнички ручак трајало је по цео дан, па ко се коме свиди. Путовало се и по селима и преко Проклетија. На Проклетијама делегација је била гост у малом селу Шаља из којег се у Србију удало око 30 девојака, где јој је приређено велико гостопримство од стране дивног народа.

Било је узвратних посета, када су девојке из Албаније долазиле на Саборе у Србију – на Јавор и у Крајчиновиће, општина Прибој.

Остало је забележено учешће „Старе Рашке“ у свадбама младенаца, тако што је водила сватове из Србије, присуствовала свадбеном весељу и доводила младе у Србију.

„Стара Рашка“ је годинама комуницирала са мешовитим браковима, пружајући им неку помоћ. Наводим неколико примера. У селу Буђево на Пештеру Организација је 2007.године организовала дружење и заједнички ручак за 40 брачних парова, чије су супруге из Албаније, којег дана су сви добили по 500 евра. Године 2010. „Стара Рашка“ је у Сјеници организовала дружење брачних парова, на коме је било око 100 супружника са 45-торо деце од 3 месеца до 4 године. Свако дете добило је новчани поклон. Исте године Организација је показала хуманост и племенитост према Луми Милићевић, родом из Скадра, када јој је на Голији погинуо муж.

„Стара Рашка“ је одустала од овог пројекта када су се појавиле „Агенције“ за склапање бракова, које су се представљале да раде у име Хуманитарне организације, варајући народ тако што су узимале новац а нису испуњавале договорено. У јавности су се те преваре приписивале Хуманитарној организацији, па да би избегла компромитовање Организација је напустила овај пројекат.

Касније је Организација покушала да исти пројекат реализује са Источним земаљама, са православним девојкама. Било је изгледа за успех, али је изостала помоћ државе, због чега је план пропао, јер Организација није могла да обезбеди потребна средства.

Хуманитарна организација „Стара Рашка“ је поносна на свој пројекат Борба против „беле куге“. Њен допринос тој борби је записан и упамћен, па ће онима који се буду бавили овом тематиком и проблематиком послужити као историјска грађа. Доста је записа, чланака, снимака и филмова настало у вези ових бракова, које је прочитала и видела цела Србија и пола Европе.

            Манифестација на Јавору и њен значај

Манифестација на Јавору је пројекат „Стара Рашка“ од 2008.године, који као национални треба вечно да траје.

Пројекат Јавора има три програма: Обележавање Јаворског рата (1876-1878), Сабора српске омладине из матице и расејања и Час историје.

            Обележавање Јаворског рата захваљујући „Старој Рашкој“ ушло је у календар Војске Србије, тако да ће Војска својим учешћем вратити Јавору историјски значај и одужити се онима који су животе дали за ослобођење српског народа од петовековног турског ропства.

Покровитељ ове манифестације у 2016.години био је председник Србије г. Томислав Николић, а његов изасланик начелник Генералштаба Војске Србије генерал Љубиша Диковић. Убудуће Војска ће програм изводити на два места: Калипољу и Јавору.

Сабору српске омладине из матице и расејања основаном 2008.године присуствовало је те године близу 30.000 људи. У културно-уметничком програму учествују ансамбли из земље и расејања (дијаспоре и региона). До сада је у програму учествовало више од 50 ансамбала, а гледало их више од 100.000 људи. Јавор није случајно проглашен планином српске омладине, која ће се на њему сабирати, упознавати и зближавати. Хтело се овде да омалдина из дијаспоре има своју планину у Србији, хтела се дати улога Јавору да спаја српску омладину коју је вековима раздвајао.

Час историје својим темама употпуњује Јаворски рат. Могуће је да ће у оквиру манифестације на Јавору доћи још вредних садржаја, што би могло да јој да нови назив Дани Јавора, у трајању више дана.

За успешну реализацију наведених пројекат стигла су заслужена признања: Хуманитарна организација „Стара Рашка“ одликована је Орденом Светаога Саве, а ја сам ушао у Лексикон знаменитих личности Ужичког региона.

            Планови „Старе Рашке“

                С обзиром да су планови условљени финасијским могућностима Организације, прво о финансијским плановима.

Све је више захтева за хуманитарне и социјалне помоћи, а све је мање средстава за те помоћи. Смањује се број донатора и износ донација. Неке фирме мењају власнике, неке пропадају или смањују пословање. Држава је ускратила јавним предузећима давање донација. Локалне самоуправа и ресорна министарства путем јавних конкурса дају средства, али то чине селективно по познанству и политичкој припадности. У оваквој ситуацији доносе се скромнији финансијски планови, а тиме и пројекти.

До се не стекну услови да Организација осмисли нове пројекте остају неки од напред наведених: манифестација на Јавору са утврђеним садржајима; помоћ болесној и сиромашној деци и дечијим установама; помоћ селу, пре свега у воћним садницама и пољопривредној механизацији; евентуално повратак пројекту борба против „беле куге“. Планира се оснивање Филијале организације у Чикагу, Бечу или Паризу, ако се за то обезбеде потребна средства.

Изазови за успаешан рад и опстанак Организације постоје. Протеком 2017.године „Стара Рашка“ постаје пунолетна, а на крају 2019.године слави јубилеј – 20 година постојања и успешног рада. То су додатни мотиви за неке нове планове, за нове изазове. Најважнији план Организације је да вечно траје.