ХОДОЧАШЋЕ: Бициклима, 1.600 километара до Свете Горе и Хиландара

04.08.2016.

Фото: Н. Јанковић

Обишли су ужички крај уздуж и попреко, прегазили су овдашње друмове безброј пута упознајући незаборавне пределе и оно добро и лоше у људима које су сретали. Наште срца довршене мисли о свету, отвориле су пред њима нови пут: Милош Скоковић и Ивица Михаиловић, ужички „задружни бициклисти“ упутили су се на ходочашће, на два точка прећи ће око 1.600 километара, да би стигли на стопу земље где се се моли и пости без престанка, где се ништа не лаже, а Божја милост никуда не одступа и вечно траје – пут Атоса.

– Дубока и необјашњива потреба означила је почетак овог ходочашћа. Дух је оно што оживљава, чини да се покрену мишићи и тетиве, да се душа у детињој радости ослободи талога свакодневице – каже Милош Скоковић, агент осигурања, познати ужички музичар, басиста група „Мунденс“ и „Блекова петорка“ – Нико нам није помогао у припреми путовања, али о храни и смештају не бринемо пуно, јер нам људи успут с радошћу помажу.

По одласку из Ужица, прво ноћење „задружни бициклисти“ имали су у близини Краљева. У шумарку недалеко од магистрале поставили су шатор. Скромна вечера у оваквом окружењу, духу је гозба. Тако су наставили, тако ће бити до краја путовања.

– Идемо сада на Крушевац, Ниш, Лесковац, према Прохору Пчињском и Дојранском језеру… Преко јужне српске покрајине и Македоније, стићи ћемо у Грчку за недељу дана – додаје Михаиловић, медицински техничар.

Ко су „задружни бициклисти“? То су данас одрасла ужичка деца, поникла у југословенској престоници титоизма. Има их неколико десетина, а окупља их жеља да сваки тренутак слободног времена проведу на бициклу, на путу или у природи. У долини и око града, где равног пута скоро да нема, па тако ни неке велике жеље Ера да „терају“ двоточкаше, они су бициклизам учинили популарним. Некадашње задруге, данас претворене у сеоске продавнице мешовите робе, најбоље су одмориште сред дугих вожњи. Тако је ова неформална група добила име – „задружни бициклисти“.