ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Старице бродаревске
Фото: З. Шапоњић
Око врата носе кључеве од изгубљених катанаца! Имају и два џепа на кецељи, у њима држе конац црвени и грумен тамјана. Погрбљене су и ходају полако, руке им миришу на ратлук и тесто, стално ми нешто дају – јабуку или коцку шећера, и питају – кад ћеш опет доћи?
-Личиш на оца, само су ти очи мајчине!
Причају за мном, старице бродаревске, и крсте се што застајем поред сваке бандере и ишчитавам умрлице.
Оне памте, памтим и ја, хоћу само да им се сетим имена.
Из књиге ЉУДИ И ГРАДОВИ
