ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Оријана, жена коју сам волео!
-Постоје моменти у животу, када ћутање постаје грех а причање постаје обавеза! – рекла је сестрићу Едуарду отварајући шампањац, који јој је уз цигарете био једина храна, у њеном њујоршком апартману, у 61. улици, где је писала споро и уживала у откуцајима писаће машине “oliveti“’.
Њујорк је тих дана личио на Лос Анђелес, у којем се, причала је, ништа не креће осим аутомобила, и где ништа не расте осим пластике.
У Тоскани је још трајало лето, а у њеној сеоској породичној кући недалеко од Фиренце, где су некад сви Фалачиеви, отац Едуардо, мајка Тоска, кћерка анархисте Августа Контињија, сестре Нера и Паола, и стриц Бруно, знали да уживају у фирентинском несланом хлебу и причама издалека, увлачила се тишина.
Силвио Берлускони, онај кога је назвала – идиотом!, послао је авион по Оријану Фалачи, већ изнурену од болести, а она која је тврдила да су Запад и Европа болеснији од ње, тражила је само да се све обави у строгој тајности.
-Умрећу на ногама! – говорила је, подсећајући да је моћ мрзак и нехуман феномен!
Био је петак кад је објављено да је умрла!
Папа Бенедикт XVI, с којим се сретала и причала му о свом атеизму, на вест о Оријаниној смрти повукао се у Ватиканску капелу и помолио за спас њене душе.
Та жена, која је личила на шешир пун трешања, с поносом је говорила како је њена рођака Илдебранди била оптужена за јерес и жива спаљена, јер је, по оптужби инквизиције, кувала јагњеће месо у време часног поста.
И скоро у тајности, уз пуно цвећа и двадесетак присутних, на гробљу Agli Allori, сахрањена је Оријана Фалачи, у породичној гробници, поред оца, мајке и сестре.
Сви су умрли од рака.
Поред њих је и камени облутак Алекоса Панагулиса, човека кога је волела, песника и политичара.
Када је он погинуо, Оријана је изгубила његово дете које је носила у стомаку.
Са њом су у гроб положене и три жуте руже.
И новине “Каријера дела Сера“.
Франко Зафирели, режисер и десничар, и најслађе љубавно искуство једног фратра, у часу кад се Италија опраштала од Пирандела, признао је да је Оријана била најважнија жена коју је Фиренца имала у прошлом веку.
И на ковчег је спустио свој “Златни флорин“, који Фалачиева никада није добила, а који се додељује најзначајнијим Фирентинцима.
-Дете моје, настојим да ти објасним да бити мушкарац не значи имати само реп спреда, него значи – бити личност! – писала је Оријана Фалачи нерођеном детету.
И тврдила да се Европа као курва предала султанима.
И сад се више не зове Европа, него – Еурабија.
Жена која није разговарала само са Хитлером и Стаљином, уверена да кад човек одустане од својих принципа и вредности постаје мртав, и да је ислам религија која није ништа произвела осим верника, на самрти је рекла:
-Кроз своје књиге умрећу, надам се, мање него кад умрем!
Била је чак и партизанка, и звала се – Емилија.
У плетеницама је преносила поруке, а у корпи с поврћем бомбе.
Волео сам ту жену, онако како се не воле жене, читао сам је до поноћи, замишљао, почео да је једем, глођем, од њених вијетнамских прича до мог Бродарева није био ни трептај хода, од њених реченица правио сам јутарњу кафу, учио се памћењу и све би то можда престало да је нисам срео једне јесени у Београду.
Успео сам да јој пружим руку.
Била је то жена коју сам волео.
И умрла је на дан кад сам се ја родио!
