ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Коприве и очева кошуља
Отац је имао једну кошуљу коју никада није скидао.
После његове смрти, носио сам је неколико дана.
Кошуља је била шарена и изношена.
Имала џеп у којем сам нашао некакво семе.
Просуо га поред трешње коју је он засадио.
Никле су коприве.
Мајка од њих прави питу, и виче – узми, нећеш се отровати!
И ја једем, и не могу да прогутам.
Уста ми пуна мртвог оца.
Мајка га није сањала од кад је умро.
Јутрос говори – иди, ископај оне коприве испод трешње, расту као да је нешто наше испод њих закопано!
И додаје ми ону кошуљу, коју отац никада није скидао.
Из књиге ЉУДИ И ГРАДОВИ Горана Лазовића
