ГОРАН ЛАЗОВИЋ ИЗ МОСКВЕ: Дан са Кареном Шахназаровим, и земља у којој живи Кустурица!
Био сам у групи оних који су јуче евакисани са Црвеног трга, после дојава о подметнутом експлозиву.
Без буке и панике, око педесет хиљада Московљана, следило је упутства органа реда и специјалних служби.
Кијевска, Казањска и Јарославска железничка станица као трговачки центар ГУМ биле су под посебном присмотром, као и улазне станице метроа.
Анонимни позови о дојавама подметнутих бомби почели су да пристижу од понедељка, прво у западном делу Русије, да би се пренели и на Сибир.
Ставропољ, Омск и бројни уралски градови такође су били мета лажних узбуна.
По изјавама руских обавештајних служби ови позиви – “долазе из Украјине“, и то у данима када Москва обележава 870-ти рођендан, сва украшена, бљештава, препуна туриста и сунца.
После свега што се догодило, Московљани спокојно и мирно улазе у нови дан, на оно што је јуче било као да су заборавили, па ме не чуди питање руских пријатеља да ли ћу за њих навијати ако буду играли у финалу Европског шампионата у кошарци?
-Тамо вас неће бити, једном сте нас већ победили! – одговарам, и подсећам их на обећане мигове који ће нам добро доћи за учвршћење братских односа.
Режисер Алексеј Учитељ и прелепа Наталија Поклонска, депутат Думе, напокон су се срели у Москви.
Разговарали су, вероватно, о Матилди, а њихов сусрет је овековечен и та фотографија проглашена је – фотографијом дана!
На страну, што се Владимир Путин састао са совјетским и канадским хокејашима, учесницима Суперсерије 72, онима који још увек слове за најбоље на свету!
Најлепши део дана провео сам са Кареном Шахназаровим.
Велики редитељ и велики директор “Москвфилма“, ускоро долази у Београд, на премијеру његове “Ане Карењине“.
Причали смо о филму и вину, и само неколико пута поменули Наталију Поклонску.
Срео сам и Валентина Гафта.
Промовисао је своју нову књигу, штап се не одваја од његових руку, а он још памти српске псовке којим су га научили Бранко Плеша и Љуба Тадић.
Примам и честитке од руских колега за интервју са Патријархом Кирилом.
Не могу да верују, не могу да се начуде.
Они су то покушавали годинама, деценијама, и они то још покушавају узалуд.
Андреј Ванденко, светска новинарска звезда, радује се заједно са мном.
Као и Захар Прилепин, који је пре неколико дана примио Златну медаљу Пушкина, из руку Николаја Бурљајева, а јутрос ми јавља да је добио награду “Александар Невски“.
Сад по њу треба отићи у Санкт Петербург, баш тамо где сутра Вадим Степанцов има велики концерт, и где ће му Тоља Черемних однети српску шљивовицу и ћевапе као рођендански поклон.
Марина Тарковска и Александар Гордон гостили су ме до поноћи.
Причали и Андреју, Марини Влади, о књигама које ће ускоро објавити.
Доћи ће они у Србију, кажу, а за њих то је – земља у којој живи Кустурица!
