ГОРАН ЛАЗОВИЋ И ВЛАДА КАНИЋ: Има један кућерак у Срему
Немој са њим да се дружиш.
Он је честит и поштен човек.
Може те искварири!
Не зна он да су ово пасја времена.
И да те људи волу само док им требаш.
Једаред, питам – шта имаш од тога што си добар?
А он вели – имам, него ти не видиш!
Кад имаш, онда отиђи у продавницу.
И за то што си добар купи нешто.
Добићеш шипак без кусура!
А волем да га слушам, њега и тамбуру.
Коње би продо, моје чилаше, и фијакер!
И она три дулума што ми баба за лубенице оставио.
Да слушам – Кућерак у Срему, детелину ти пољубим.
И гледим, како милиција пред биртијом стоји.
И ја и одвраћам, лебац им загорели, ко и томе учио.
Оће месец да уапсе а не знаду шта ће с месечином!
И упамти, сви ти Канићи су такви.
Мени мало криво на Владу, ко на овај дувар гарави.
Мого је био нека чивија у дрђави.
Па да се тамо сви ми што га волемо окачимо ко на чивилук.
Друкчије би се ондак овдена свирало!
