ГОРАН ЛАЗОВИЋ И УТОРАК ПРЕД ИЗБОРЕ
Ако одем некад у Америку, а то ће вероватно бити никад,
Прво ћу отићи код Буковског, да га извучем из мртвих,
И сачувам му живу главу пре него што почне светски рат!
Ко умре у Америци не заслужује више тамо да живи.
Чак ни ја који сам жив, или се мени то само чини.
Тамо бих изгледао као самоубица у јапанској књижевности.
Ишао погурен и дрхтао у бесмислу, уплашен ,
Да ми нека Нобелова награда за мир не падне на главу.
Учинио бих то за Буковског, јер је писао ужасне песме.
Ко не верује, нека пита оне који га нису читали.
И био је добар, да се разболиш кад га угледаш!
Код њега је и контејнер могао да дође да се окупа!
И поштене жене, оне које су само једном превариле мужа,
Да добију савет како то други пут да изведу безболно .
Сад за њим тугују само кише и животињски свет.
И понеко дрво на које се наслањао кад му је мисао измицала,
Или се он у њу претварао.
И шта бих са њим кад бих га довео?
Послао у градове где цвета демократија!
Нек види момак како је то кад ти разбију шофершајбну,
Што не мислиш туђом главом!
