ГОРАН ЛАЗОВИЋ И СЊЕЖАНА КОШТА: Магдалена
Слао јој писма из Сибира,онако у два-три реда: добро сам, не брини, замисли да сам близу, ово је слика без рама, ако скуваш каву за двоје, нећеш бити сама!
Добри људи се срећу а лоши траже,говорио док се пела на трећи кат,
јутро је хладно, сутра ће бити горе, стигло нас невреме, топло се обуци, заједно спавају звезде и вуци!
Биле су с нама и наше мајке, једна дошла од фратра а друга љута на попа,куповали им играчке уместо аспирина,оне наше а ми ђавоља деца,живот им заспао на граници, па смо шаптали – оздравиће кад бољке заложе у некој државној банци!
Она је мој брат и ја сам њена сестра, једно другом мрсимо облаке и плетемо чарапе,чујеш ли да те волим,вриштао понекад,не слушај буру како дува: волим и ја тебе, где год био,нека те драги Бог чува!
