ГОРАН ЛАЗОВИЋ: И ко те, Русијо, волео не би…?!
Да смо оно што нисмо, сутра бисмо славили Дан Републике.
Волео сам тај празник, јер тада нисам ишао у школу.
За доручак бих појео два јаја на око, и после читав дан слушао оца како прича – у Јајцу нам је утемељена будућност.
Авнојевске бољке сам прележао теже него заушке!
То је време кад ни код лекара није смео свако, само онај ко је знао напамет – Хеј, Словени!
И певао сам то гласније и од Руса Вање, јединог зубара у Бродареву, који нам је вадио здраве зубе, па га после ухватили да се лажно представљао.
Од тада кубуримо са вилицама, и памећу.
Као она одива из комшилука.
Позајмила зубе од за унукову свадбу.
И није хтела да их врати.
Најбољој другарици, рекла:
-Ово је прва вилица која ми пасује!
Платићу, не питам пошто, само ми је остави,ако нећеш, зови милицију!
А знаш ли ко је тада био милиција у Бродареву?
Онај Глушћевић, коме су, кад се пензионисао, рекли – доста си спавао са пендреком, имаш ти и жену!
Срећом, Русија је заборавила на наш покојни Дан Републике.
Влада Владимирова ми већ шаље поздраве из Москве.
И каже, сутра ће у Камерној сали међународног Дома музике наступити руска група – Exilados!
Свираће – “све хитове из филмова Емира Кустурице“!
-Како, кад је он у Аргентини?
-Лако, драги мој, свираће за њега и команданта Кастра!
И ко те, Русијо, волео не би!
