Москва је под снегом.
Јутрос – мраз и поледица, и само тринаест испод нуле!
Смрзавају се и новогодишње јелке.
Већ се продају, и сијају украшене на балконима.
Испод њих насмејане Сњегурочке.
Даме са шубарама.
И неке младе Московљанке у кратким сукњама.
Пуцају од врелине.
И гледају у билборде на којима је Сергеј Јесењин.
Он се данас вратио кући.
Његовом Московском државном музеју, космонаут Сергеј Волков предао је збирку Серјожиних песама, коју је носио у космос.
И читао у Међународној космичкој станици, где је провео 547 дана!
Свако од космонаута могао је у орбиту понети пола килограма личних ствари.
Волков, наследник династије космонаута – син Александра Волкова, хероја Совјетског Савеза, космонаута и команданта космичке ескадриле, уместо фотографија и других драгуља, на пут је понео стихове уклетог песника.
-Ово је за нас велики празник, рекла је Светлана Николаевна Шетракова, директор Музеја, и велики пријатељ Србије.
Дивно је што многострано наслеђе Сергеја Јесењина откривају и нова поколења, на свој начин.
Сад смо уверени да је и космос увидео да у његовим стиховима – вечно дрема тајна! И ми смо срећни и поносни због тога.
Пре Волкова, Јесењин је у орбиту путовао и са Гагарином.
И сад се вратио кући!
Књига је већ изложена на главном музејском зиду, наспрам витрина у којима су књиге нашег Либера Марконија, посвећене Јесењину.
На једној од њих је и посвета – Мојој Тањушки, из Љубићке без броја!