ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Црни Љубивоје!
Не пијем ја што сам жедан.
И што ми се пије.
Нисам од оних што се опијају.
Али, кад попијем, буде ми некако најлепше.
Пред очи ми изађе син, Милорад.
Пита:- како живиш, тата?
И ја га ништа не лажем.
Причам – све како јесте!
Прислањам се уз шљиву, да ме боље види, причам и пијем пиво!
И не знам како то моја жена чује да причам, па виче:
-Црни Љубивоје, крв те попила, почео си са собом да се свађаш!
А ја нисам такав човек.
Не умем да се свађам.
Само причам са сином Милорадом!
Заклали га код Сребренице!
Причам му да смо добро.
Нећу да му кажем да нас све боли!
Горан Лазовић
