ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Бајкал гори, и треба да гори, запалио га Кустурица!
Иркутск је одавно утонуо у сан, сибирска магла и костоболни ветар шетају градом који нема више од два и по годишња доба, али има Дениса Мацуева и његов „Фестивал музике на Бајкалу“ на којем је вечерас наш Емир Кустурица са својим оркестром доживео овације.
Ко се коме дивио: Бајкал Емиру, или Кустурица Бајкалу?
Они су ноћас, сједињени у лепоти и умећу, бројној публици приредили угођај за памћење.
Аплаудирали су и бајкалски шкрбави рибари, иркутске лепотице, и младеж пристигла са обала Ангаре, на којој ће, како је Мацуев данас рекао, Кустурица подићи дачу и у њој гостити и подучавати најталентованије младе уметнике.
Та вест је одјекнула Иркутском, пронела се кроз цео Сибир, стигла до Краснојарска и Јевтушенкове станице Зима, одакле Емиру Кустурици поручују – “ти си наш брат, ми те чекамо и хоћемо да нам се следеће лето зове по теби“.
Кустурица се вечерас публици обраћао на руском језику, што је наишло на одушевљење публике, а колико је његов наступ значио за Бајкал, то је, иначе, оно језеро за које је госпођа Ангела Меркел једном рекла да није хумано да припада само Русији, сведочи и оглашавање бродова са пучине, звуком капетанских труба.
Данас је на Бајкалу, у Листвајунки посебно, мирисала сува риба, омуљ, служиле су се ђаконије, и све би, чини ми се, било другачије да јуче није сахрањен Игор Дронов, највећи иркутски песник, онај који ми је пре пар месеци написао:- био бих најсрећнији да Кустурицу видим на Бајкалу!
фото – Татјана Сметанина
