ГОРАН ЛАЗОВИЋ: Ах, какаја наша, прокурор Наташа!
Гром је јуче убио једну жену док је брала јагоде.
Остало је неколико празних посуда иза ње.
И један мушкарац се јуче разнео бомбом.
Због неузвраћене љубави.
Дан је, иначе, због догађања на Славији био – фонтанстичан!
Чак ми се јавио и један песник, који пише за труднице и пуније госпође.
-Да би имао пријатеља, мораш имати времена! – рекао је, и отишао у ноћ која се завлачила под веранду доносећи мирис липа.
На столу је било пуно кафе.
Било је и опушака.
Комшиница је виркала са прозора.
-Он се опет смеје сам са собом! – гледала је у мене и говорила мужу који је синоћ није тукао.
Једна жена, од које посуђујем нежност, иза поноћи је отишла да обује вунене чарапе.
Воли да јој је топло, кад је са мном.
И ја волим лето због ње, кад се оно сакрије испод дрвета, па умислим да чека мене, а она чека кишу.
-Так нормално! – милујем је после на руском, и понављам – ако неће да ми се да, што бих је узимао!
И гледам у њене велике шоље са срцима окренутим према мени.
Ништа по човека није горе него да буде потпуно схваћен!-шапће ми излапели Јунг.
Данас је уносно бити глуп!
Каскам за овим временом бар за две и по револуције!
Гледам Олечку, уместо на ћевапе она свакодневно улази у књижару, и успут купи неко добро вино, да има некога кад мене нема.
Иде то уз добру књигу, и пријања на самоћу.
Срећан сам што није чула за Виктора Јушченка.
То је онај кога сви хоће да забораве.
Звали су га – прво јаје Украјине!
Сад његов брат, Пјотр, историчар, доказује да су се древни Грци споразумевали на украјинском.
И да је Диоген на том језику досегао врхунац.
Да су Достојевски, Чајковски и Рјепин симболи украјинске културе.
Добра моја Олечка, добро је што умеш да жмуриш и не чујеш оно у шта не верујеш!
Наталији Поклонској опет прете.
Кијев је расписао потерницу за њом.
Не љути се, хоћу и ја у ћелију са Наталијом!
Да ми прича о прадеди, царском војнику, погинулом у Првом рату.
О деди, рањеном у финском боју, и бабушки која је преживела аустријски конц-логор, а потом умрла.
Знаш, отац јој личи на Пјера Ришара.
Стално је весео.
Као њене плаве очи, због којих Јапанци лудују.
Јукио Хотојама признаје – ја сам чувар њене лепоте!
Она је била најлепши прокуратор Крима.
-Председниче Путин, хвала Вам што сте нас вратили Домовини! – рекла је великом Владимиру, на свој рођендан, кад су Крим и Русија опет постали једно.
Нешто као ја и ти ноћас!
-Ах, какаја наша, прокурор Наташа!“
Чујеш ли Славу Благова како јој пева?
И видим како се смешка, Наталија Владимировна.
Онај девојчурак из Микхаиловке.
Данас генерал-мајор!
-Било ме је срамота што сам живела у бандеровској и нацистичкој земљи!
Говорила је пред иконама царске породице и Светог Николаја Чудотворца.
Принцеза “руског пролећа“.
-Срећа, то је кад те разумеју! – рекла је када јој је Велика Кнегиња Марија Владимировна Романова доделила Орден Свете Анастасије.
Тако јој се зове и кћерка.
Слушао сам је како пева – “Господо, официри!“
На дан Светог Луке, заштитника кримске земље.
Осамнаести март је дан обретенија његових моштију.
Тог дана је рођена Лепа Ната!
Јуче је признала да нема мужа.
Ни ауто.
Кад се пробудиш, она ће већ бити у Думи.
Не допушта Алексеју Учитељу да Русију осликава као земљу пијанаца, вешала и блудница.
И да лик Николаја Другог скрнави доводећи га у љубавну везу са балерином Матилдом Кшесински.
И Руска црква је против филма “Матилда“.
Осећаш ли мирис липа?
Замиришу тако кад год се огласиш.
Какав ли ће сутра бити дан?
У овој земљи само будале верују да ће бити боље!
Гладни смо лепоте.
Зато сам ти и причао о Лепој Нати.
