Екслузивно за Искру, ГОРАН ЛАЗОВИЋ – Москва још аплаудира Кустурици!
Топи се снег у Москви, топлије је него у Београду.
И још су врели дланови гледалаца после премијере Кустуричиног филма “На Млијечном путу“ која је синоћ одржана у престижној дворани “Пет звезда“.
Поред нашег славног редитеља, Монике Белучи и Слободе Мићаловић свечаности су присуствовала и најзначајнија имена московског културног и јавног живота.
Међу њима није било Захара Прилепина.
Јутрос ми каже – уместо на премијеру, отишао сам на Емиров концерт, било је величанствено.
Кустуричин филм желим да одгледам у Београду и долазим на београдску премијеру.
Руска штампа пуна је похвала за ново остварење Емира Кустурице.
Дугих осам година чекали смо да Емир Кустурица сними нови филм, и напокон дочекали да га почетком јануара види руска публика.
После премијере стиче се утисак да су Моника Белучи и Емир Кустурица ка овом остварењу ишли читав живот.
Видљиво је, пишу руске колеге, да Кустурица у филму није штедео Монику Белучи, она гори и пада и уздиже се изнад земље, под јаким сунцем и кишом, и она се показује у правом светлу, достојанствена у сваком моменту.
-Никада нисам ни помислио да ћу снимати са Моником!, каже Кустурица. Одавно се знамо, и тврдио сам да је она из оне групе глумица са којима могу да радим, али то нећу.
Али, то што ми се нарочито допало, то је тај њен женски шарм, који у филму није био толико јак.
На самом почетку снимања, када сам видео како глуми, то је за мене било велико изненађење, одушевила ме је односом према послу.
Моника се још једном показала као одлична глумица.
Три године су она и Слобода Мићаловић биле на снимању. И радиле су не жалећи себе.
Срећан сам што је Моника део овог филма. У свему је био само један проблем, ја сам стар човек, а Моника је млада.
-Шта? – зачуђено је упитала Моника, и захвалила Кустирици уз осмех.
Ја и Емир смо се срели давно, то је било у Кану 2002.
Срели смо се у лифту.
Он је ушао и заједно смо прошли неколико спратова, не говорећи једно другом ни реч.
И када је Емир изашао, ја сам одахнула.
-Тад нисам био агресиван! – узвратио је Кустурица.
-То је био посебан сусрет! – каже Моника. Неколико пута смо се сретали у Риму, после тога сам преко продуцената добила сценарио за овај филм, и ја сам била очарана, поготово што сам раније одгледала филмове Емира Кустурице.
Захвална сам му што је направио такав лик. То је жена која је храбра и мудра. Хтела бих да будем таква.
-Како вам се допада у Русији? – питали су руски новинари.
-Мени се увек свиђа кад сам овде. Ја мислим као руски човек. Често овде долазим и мислим да је потребно да овде снимим филм.
-Какав филм?
-Много је идеја, видећемо. Снимићу филм у Русији.
Питали су Кустурицу и – да ли желите да снимите филм о Доњецку?
-Не,не…откуд вам то? Ја нисам спреман за то. Нисам више спреман да снимам филмове о ратовима. О томе сам снимио много филмова, и ја сам већ скинуо те слике са мојих очију.
-Зар вам Прилепин није дао пасош Доњецке Народне Републике?
-Прилепина знам врло добро. Он је један од најбољих писаца сада у Русији, и у Европи. Пасош нисам добио, јер ја имам два пасоша и ја у ДНР могу отићи са једним од њих.
-Поред Прилепина које још руске писце волите?
-Достојевског, то је човек који је чудесно знао да формулише важна животна питања. И Тургењева пуно волим.
-Колико сте се ви променили за све ове године?
-Мислим да се нисам пуно променио. У мом новом филму је одговор на ово питање у разговору мушкарца и жене, који су се допали једно другом, и он започиње питањем – ко си ти?
Она одговара – Ја нисам та која сам била пре!
А његов одговор је био ћутање.
Ни ја више нисам онај који сам некада био!
То је карактер мог јунака.
Језик мог новог филма је језик мојих првих филмова.
У њему слике говоре за себе.
Има тамо и дијалога, али они немају главну улогу.
Слике су тамо најважније.
