Ексклузивно за ИСКРУ: Горан Лазовић и др Вера Павловна Викулова: Гогољ није жив сахрањен, то је легенда из совјетског времена!
Личи мало на Српкињу.
И лепо јој то стоји.
Заслужни је радник културе Руске Федерације.
Доктор педагошких наука.
И победник конкурса “Жена-директор“.
Руководи меморијалним центром “Дом Гогоља“ у Москви.
Била једном и у Београду.
Кад се причало о Гогољу и словенском свету.
Лазовић:
У овом дому је живео Николај Васиљевич Гогољ. Акосе не варам, овде је дошао по наговору писца Алексеја Толстоја?
Викулова:
Гогољ се овамо преселио на позив домаћина, познатог државног службеника, грофа Александра Петровича Толстоја и његове супруге Ане Георгијевне Толстој (рођене као књегиња Грузинска).
Лазовић:
У овом дому је и боловао?
Викулова:
Смрт Гогоља је за многе велика загонетка. Постоје многе верзије о Гогољевој болести.
На пример, његови савременици тврде да пре смрти није било никаквих назнака о менталном поремећају код Гогоља.
Доктор Тарасенков говори да је почињао из забаве да разговара са Гогољем о стварима које су му биле блиске и које је било немогуће да га не интересују, да се Гогољ противио са крајњим чуђењем пуним поштовања: «О чему причате? Зар да се расправља о таквим стварима сада кад се спремам за тако страшан тренутак!».
Можемо да закључимо да је Гогољ осећао да ће ускоро умрети.
Дан пре смрти лекари су претпоставили да има менингитис и у регистру је написано да је Гогољ умро од прехладе.
Лазовић:
Много је мистичких детаља везано за Гогоља, укључујући збивања око његовог рођења и смрти?
Викулова:
Најчешће је реч о мистичној фигури Гогоља.
Лазовић:
Белински каже да је писац «Ревизора» умро у «верском лудилу»?
Викулова:
Висарион Григоревич је умро пре Гогоља, 1848. године.
Лазовић:
Одакле онда верзија да је Гогољок, како су га звали пријатељи, жив сахрањен?
Викулова:
Николаја Васиљевича је у писмима само Василиј Андрејевич Жуковски називао Гогољок. Као његов учитељ, он је на то имао пуно право.
Легенда да је Гогољ жив сахрањен се раширила у совјетско време.
То је повезано са уништењем московских црквених гробаља и преносом Гогољевог гроба на ново место, али та легенда нема никакву реалну основу.
Лазовић:
Да ли је тачно да је хтео да се замонаши пред крај живота и да за то није добио благослов?
Викулова:
У епархији ставропигиаљног мушког манастира – у Оптинском манастиру, где је боравио Николај Васиљевич Гогољ, сачувало се такво предање.
Лазовић:
Бавили сте се Гогољевим животом. У којој мери су жене и религија имале одраз на његово стваралаштво?
Викулова:
У детињству су Гогоља окруживале жене, имао је четири млађе сестре. У Петербургу и Москви Гогољ је имао пунообожаватељки, у којима је наравно налазио инспирацију.
Гогољ је био веома религиозан , православни човек! Зато је сво стваралаштво Гогоља стваралаштво хришћанина.
Лазовић:
Шта нам можете рећи о пријатељству Гогоља и Пушкина?
Викулова:
Гогољ се одушевљавао талентом Пушкина, сматрао га је својим учитељем и говорио да је језик Пушкина јеванђеље за сваког писца.
О њиховом познанству знамо из многих сећања, али постоје и спорни тренуци. На пример, слуга Гогоља Јаким је говорио: «Дешавало се, пада снег, киша, бљузгавица и они у шињелима трче овамо. Седели би код господина ноћима, Гогољ је читао своја дела, а Пушкин њему своје песме».
По речима Јакима, кад би Пушкин дошао а Гогољ није код куће, претурао би по његовим папирима желећи да сазна није ли Гогољ написао нешто ново.
Лазовић:
Он је имао велики утицај и на Достојевског, чак и на Кафку?
Викулова:
Гогоља, као и Пушкина, је могуће назвати творцима руског књижевног језика, зато је и очевидан његов утицај на сву руску књижевност. И није случајно да баш Достојевском приписују фразу «Сви смо ми изашли из Гогољевог шињела».
О Гогољевом утицају на стваралаштво Кафке је такође посвећено много научних радова.
Лазовић:
Волео је да путује и највише је боравио у Риму. Кад је у питању Москва, Ви у оквиру вашег Дома имате активност која се зове «Гогољева Москва». Шта она обухвата?
Викулова:
У Москви су многа места повезана са Гогољем. Москва је један од најзначајнијих градова на судбину Гогоља. На крају живота је одредио само два града у којима би живео – Москву и Рим.
За Москву су га везивали пријатељи, омиљено Мало позориште, многе уметничке замисли и «одличан руски језик» у којем је писац увек уживао.
У основи су то излети по локалним местима где је Гогољ боравио, храмови у којима се молио.
Лазовић:
Какве активности спроводите на очувању Гогољевих вредности?
Викулова:
То су многобројни излети и интерактивни програм, «часови у музеју» на којима «Дом Гогоља» реализује свој потенцијал као меморијално место са којим је повезано име Гогоља.
Баш у овој кући, Гогољ је провео последње године свог живота, радећи на другом тому «Мртвих душа» и управо овде спаљује тај рукопис .
У том смислу, часови са ученицима у Музеју имају огромну предност у односу на обичне часове у школи, зато што су ученици током усвајања информација у непосредном контакту са конкретним местом живота Гогоља. На то су усмерене наше активности.
Лазовић:
Чиме се посебно поносите?
Викулова:
«Дом Гогоља» је прошао пут од градске јавне библиотеке до вишефункционалног меморијалног центра. Сад је то уникатна институција културе на карти Москве. Искуство «Дома Гогоља» у датом тренутку преузимајудруге јавне библиотеке које имају меморијалне експозиције.
Лазовић:
Шта је овде, у Дому Гогоља, припадало Гогољу?
Викулова:
У оквиру наше експозиције су представљени сребрни пехар из колекције породице Бикових, потомака Гогоља по линији сестре Јелизавете, и прибор за шивење, поклон његове мајке.
Мали је број меморијалних ствари, и све су повезане са скромним начином живота писца.
Лазовић:
Био сам у Гогољеву, у Полтави, у Гогољевој родној кући. И она има статус музеја. Колико таквих институција има, и где се налазе?
Викулова:
Постоје само две такве институције, једна у Русији и једна у Урајини.
«Дом Гогоља» је први и једини музеј Николаја Васиљевича на територији Русије. Недавно су у Риму отворили собе Гогоља, које у будућности могу да постану пуноправни музеј Гогоља у Риму.
Лазовић:
Која је најзначајнија манифестација посвећена Гогољу?
Викулова:
То је несумњиво Годишња међународна научна конференција «Читања Гогоља» коју спроводи «Дом Гогоља» од 2000. године.
«Читања Гогоља» је научни форум који обједињује научнике разних области из целог света, да би се сумирала најновија истраживања, смеле хипотезе и оригиналне идеје које су повезане са великим писцем.
С руског превела – Кристина Перић
