Код Прибоја некако остало парче БиХ, на њему су село Саставци и невиђене тарапане
ДО ШПАЈЗА, ЈОШ БЕЗ ВИЗА
Опали ли неко овде некоме шамар, изазваће међународни инцидент. Полиција у Саставцима из Србије, закони босански. Цене у конвертибилним маркама, вересија у динарима. Располућени Саставчани упорни да им се село прекрсти: Раставци…
И у она најгора времена, када се за реч, а камо ли песму – губила глава, у једном селу код Прибоја – могло се “затегнути” и “Босно моја” и “Играле се делије”… И – ником ништа!
Тако је, у том селу, Саставцима, и данас: ником ништа! Мештани се сналазе, попут оне “вране на два колца”, а ко први пут дође у Саставке и отуда се врати – дај боже да зна где је био и колико је пута коју границу прелазио!
. Као Сан Марино
УЗ Ватикан, најчувенија “острвска држава” која се налази на територији друге је – Сан Марино. Е, такви су и Саставци, само што – нити су држава, нити имају државну границу, нити војску, а ни монету…
Ово село у средишту је копненог “острва” на територији државе Србије, код Прибоја, коме административно и свакако још припада. Али – целокупна територија “острва” – државна је територија Босне и Херцеговине! У неким старијим временима, права реч за прилике попут саставачких, била је – замешатељство. У данашњим, још конкретније: опште замешатељство!
Ево и зашто: у сред Саставака, на пример, Република Србија има своју полицијску станицу, на територији друге државе, БиХ; браћа Мирослав и Радослав Грабовчић, живе одвајкада у истој кући, а у две државе, један спава у Србији, други у Босни; у Саставке – безмало цео Прибој већ 40 година долази на прославу 1.Маја, а од распада Југославије – и даље долази, само – у другу државу; возила из Саставака имају – прибојске регистарске ознаке; имају задружни дом, али пропада – јер су оснивачи из Србије, а налази се у Босни… И – имају “ваздан” да причају о свакодневним невољама, зачкољицама и препрекама које им не дозвољавају да – нормално живе.
Не могу честито ни да се побију, а да то одмах није међудржавни или међугранични инцидент у коме ни полиција не зна шта да ради! Ко кога да хапси, где, како да га преведе преко туђе територије…Од “шамара преко гране” – ето пограничног спора!
. Кафански парламент
– Лудило! Сви гласамо у Србији, а живимо у Босни! – каже Светлана Вуковић из Саставака, власница кафане “Бока” којој би, по свему виђеном, више одговарао назив “Сложна браћа”, по оној из популарне ТВ серије. Др Неле Карајлић – као да је у “Боки” седео и записивао сценарио, гладајући шта се око њега збива. – Какви Саставци, ово су Раставци, располућени смо и растављени, а стижемо и постижемо баш као и она врана на два колца!
“Бока” је свих ратних година боље радила него данас. Ко је све прошао кроз ту кафану! Све војске, па и трупе УН, КФОР, СФОР, посматрачи… Отад се набавља и од тада увек има бар 12 врста пива: из свих бивших ју-република! Док је било хаоса, важиле су све валуте, а данас је “настала држава”, па су у “Боки” цене истакнуте у босански конветртибилним маркама. Тако мора!
А, у Саставцима – ретко ко да у џепу има КМ. Само динаре: – И вересија је у динарима! – наглашава Светлана. – Јесте да ту губим, јер динар дрма српска инфлација, а КМ мирује…
У “Боки” и гости, па били пијани, острашћени, весели или бесни – мирују! Поштују “саставачки парламент”, у коме се, у неким временима, и међународна политика водила. Уз “љуту” или “шљиву”, свеједно, “ожујско”, “лашко” или бањалучко “Црног Дјорђија” пиво.
Из “Боке” – сав се алкохол шверцује преко неке од околних граница. Али – у стомацима.
НЕ ЈУРИТЕ ЛОПОВА!
ПРЕ 2-3 године, ублизу били Ускрс и 1.Мај. Празновале обе државе, и Србија и Босна, а у Саставцима – на хиљаде људи. Радило се у “Боки” и дан и ноћ, а ујутру – нема “аудија” који је био паркиран испред кафане: – Одемо у прибојску полицију, њихова је станица у Саставцима, пријавимо, а они кажу – нисмо надлежни, то је друга држава! – прича газдарица “Боке”. – Кажу – зовите полицију из Рудог, њихова је територија. Зовемо их, они кажу – нису надлежни, ауто је из Србије, и додају: сад се празнује, не може се ништа ни депешама… А, “депешама” иде овако: Прибој шаље депешу Рудом, Рудо – Бањалуци, Бањалука – Београду, Београд – Прибоју и – онда прибојски полицајци могу у потрагу. Седам дана траје! – Покренемо, ми, приватну “истрагу”. – прича газдарица. – Нађемо наша кола у Бијелом Пољу, у Црној Гори. Пет дана пошто смо преузели кола из Црне Горе, – стиже депеша из Подгорице: пронашли наша кола, јављају!
ЖИВОТ КАО ПЕЧУРКЕ
У Саставцима ради још једна кафана, “Траг”, чији је власник Томислав Дробњаковић Толе. Да није ловаца, којима је подређен амбијент у кафани, ништа од посла! – Овде ти је живот у ритму печурака. – каже Толе. – Има их, сакупљамо, продајемо и – од тога се живи. Кад омане печурка, све је омануло!
