Зоговић: Над српским језиком је спроведен уставни геноцид у Црној Гори

Foto: Privatna arhiva

Класична замјена теза, са јасним елементима друштвене неодговорности, јесте тврдња да су дијалог о српском језику и двојном држављанству теме које изазивају пођеле у друштву, поручио је потпредсједник Владе Црне Горе и потпредсједник Демократске народне партије (ДНП) Милун Зоговић.

Он оцијењује да такво поједностављивање има циљ да очува ригидне, дискриминаторске тековине према најбројнијој језичкој заједници, које су, нажалост, и даље на снази. Говорећи о „логичкој неодрживости приступа” да је дијалог о отклањању дискриминације, која нарушава основна људска права и људско достојанство најбројније језичке и – према попису – друге по бројности националне заједнице, питање које дијели друштво, Зоговић истиче:

„Приступ наметања неопходности очувања постојеће и актуелне дискриминације лишен је свих елемената добронамјерности, а прати га и недостатак друштвене и државничке одговорности. Тамо гђе постоји добра намјера и друштвена одговорност, не постоји дилема – предност се даје дијалогу, а не дискриминацији. Још од времена софиста, па и раније, дијалог је успостављен као најбољи и најнапреднији инструмент за рјешавање проблема и проналажење рјешења. Сва важна и велика питања се, од тада па до данас, на крају рјешавају дијалогом”, рекао је за „Политику” Зоговић.

Додаје да се плаши да је политичка и друштвена сцена достигла „неслућене висине” у којима дискриминација концептуално добија примат над дијалогом.

„Ако је истрајавање на дискриминацији доминантан приступ, јасно је да нема мјеста дијалогу као најприроднијем инструменту за тражење и налажење рјешења. Да не говоримо о атаку на здраву логику, гђе се отварање широког друштвеног дијалога о отклањању дискриминације и потреби уважавања резултата пописа становништва покушава представити – медијским фалсификатом – као табу тема која изазива пођеле. Баш као што је јагње узводно мутило воду вуку, тако се и тражењем дијалога о темама као што су српски језик и двојно држављанство наводно изазивају друштвене пођеле”, поручује Зоговић, наводећи да су оне „одавно изазване погубном политиком бившег режима, која је спровела уставни геноцид над српским језиком”.

Подсјећа да, у тренутку када је српским језиком говорило 64,5 одсто грађана Црне Горе, српски језик није био препознат као службени у Уставу.

„Истрајавање на таквом приступу заправо значи истрајавање на концепту пођела, док је отварање дијалога једини начин да се, уважавањем реалности, пођеле превазиђу. Апсурдно је објашњавати предности дијалога у односу на актуелну дискриминацију, чије су посљедице – директно – пођеле у друштву. Зато позивам све политичке и друштвене актере да политички рат објаве дискриминацији, а не – као што је сада често случај – дијалогу”, поручује Зоговић.

Пита и противнике дијалога – „заговорнике очувања дискриминаторног концепта према половини становништва Црне Горе” – у којој то држави чланици ЕУ већински језик није службени?

„Као будућа чланица ЕУ, Црна Гора мора поштовати европске демократске вриједности и стандарде”, истиче Зоговић.

За крај је додао:

„Основна интенција ЕУ јесте да не смије бити дискриминације када су у питању основна људска права и слободе. Управо ће однос према најбројнијој језичкој заједници бити најбоље мјерило колико заиста вјерујемо у демократске тековине којима тежимо”, закључио је Зоговић.